Брак се у Србији склапа све касније

Брак се склапа све касније, показују званични подаци. Прошле године мушкарац је у први брак ушао просечно у 31. години, а жена у 28.

"Долази до одлагања уласка у брак и формирања породице из просто економских разлога. Касније се одвајају од родитеља, не могу тако лако да пронађу запослење ни после завршетка студија, и зато што имају проблема и око стамбене ситуације", наводи Мирјана Бобић, професорка социологије на Филозофском факултету у Београду.

Чак и када имају посао, млади се често суочавају са несигурним уговорима и нижим зарадама. С друге стране, они који имају финансијске услове за брак, понекад га одлажу или у њега чак и не уђу јер нису довољно спремни за заједнички живот и на одрицања која он подразумева.

Неки не могу да нађу особу с којом би упловили у брачне воде, а неки то неће јер им папир, кажу, није потребан. Има и оних за које се може рећи да брже искораче из брачне заједнице него што у њу уђу, па је тако сваки 25. брак у Србији прошле године закључен и разведен у истој години.

"Присутно је благо повећање разведених бракова који су трајали мање од једне године. Према подацима за 2017. годину, ипак се највише разводе бракови који су трајали од једне до четири године", каже Гордана Бјелобрк из Републичког завода за статистику.

Брак нарушавају физичко насиље, вербално злостављање, прељуба, љубомора, занемаривање партнера, непоштовање, мешање родитеља, проблеми с децом, финансијска ситуација. Жене некада трпе насиље јер немају економску снагу да изађу из брака. Прошлогодишње истраживање, у којем је учествовало око 1.500 жена, не охрабрује.

"Просечан ниво примања за 50 одсто наших испитаница је између 150 и 300 евра, значи то су јако, јако ниски нивои живљења, јако низак квалитет", истиче Мирјана Бобић.

Жене спремније да затраже стручну помоћ 

Када се наруши квалитет брачног односа, жене су спремније од мушкараца да решавају брачну кризу тако што ће затражити стручну помоћ, кажу у Саветовалишту за брак и породицу. Најчешће се јављају између тридесете и четрдесете године.

"Код највећег броја парова се дешава то са рођењем детата неки заплет који води некој удаљености, дистанци. Брачна терапија помогне чак негде до 60 одсто. То не значи да 60 посто бракова остане да се одржи, дакле људи су направили добру промену у оном смислу да су поправили своје односе", каже Дејан Цветковић из Саветовалишта за брак и породицу Центра за социјални рад Београда.

Они који у томе ипак не успеју, неретко се током развода, па и касније, препуцавају преко деце.

"Највећи проблем је кад парова кад неко не разграничи партнерске од родитељских односа и онда ту почне инат, занемаривање деце, ту почну свађе и насиље", наводи Вера Тотић из Удружења самохраних родитеља.

Да би број лоших бракова био мањи, стручњаци саветују да се најпре проба заједнички живот без папира. А за оне који дугу везу крунишу браком, а потом се убрзо разведу, кажу да су у брак ушли јер се то од њих очекивало и да нису раније имали снаге да прекину везу која очигледно није била довољно добра.