Сећање на Михајла Пупина

У Идвору се сада често говори о Пупиновим идејама о привредном развоју, иновацијама, усмеравању младих ка науци и техници. 

Борба за афирмацију Пупиновог имена и дела траје од 1979. када су Југославија и САД организовале, поводом 125-огодишњице Пупиновог рођења, прве сусрете. Овогодишњи су посвећени научниковом друштвеном и политичком ангажману. 

"Говоримо о спајању Војводине и Србије, односно спајању Баната после Првог светског рата са Југославијом, односно Краљевином Срба, Хрвата и Словенаца, и Пупин је одиграо веома важну улогу у том свом добу", каже проф. Бранко Ковачевић, председник Организационог одбора Октобарских сусрета.

Како каже Ковачевић, то је нешто што није својствено научницима и професорима универзитета. Они се обично баве својом науком, а не учествују у активно у збивањима свога доба, а Пупин је то урадио и помогао је много својој земљи. 

Милан Божић, председник Фондације "Младен Селак" каже да је већ била донета одлука да је Војводина у Краљевини СХС и Пупин је добио задатак да помогне тим људима да се то стави у функцију.

"Јер нико није волео тако своје место и писао као што је Пупин био одушевљен својим Идвором. И кад је био најславнији, никад га заборавио није", рекао је Божић.

А данас, најбољи млади таленти као и истакнути научни и друштвени радници у Идвору добијају Пупинову златну медаљу. До сада је додељено око двеста медаља. Имена свих добитника се налазе у Музеју у Идвору. Али још недостаје, кажу професори и инжењери, споменик Пупину у Београду.