Смена начелникâ школских управа због мале матуре

Младен Шарчевић је нагласио да су ове године под посебном лупом биле четири школске управе због неправилности на завршном испиту претходних година – Пчињски, Рашки, Јабланички округ и подручје Косова и Метохије.

"Имали смо дивљање у Јабланичком и Косовскометохијском округу. На Косову не можемо остварити пуну контролу и увид и ту могу да зажмурим на једно око, али у Пчињском ћу предузети мере", рекао је Шарчевић.

Он је нагласио да је тражио комплетне извештаје са завршног испита и да ће бити промењени начелници школских управа, али и директори у школама где је било злоупотреба.

Министар просвете изјавио је да, уколико се модул за дипломираног ди-џеја при Универзитету "Мегатренд" користи само као маркетинг за постојећи програм Факултета за културу и медије, онда не мора да пролази акредитацију, у супротном су у обавези.

"Ако је основни програм за културу и медије тог факултета при Универзитету 'Мегатренд' мало променио материјале и користио само као маркетинг за постојећи програм, онда је то у реду и не мора да пролази тврде процедуре", рекао је Шарчевић новинарима у Београду.

У супротном, ако је то нови програм, мора да уђе у редовну процедуру акредитације, појаснио је министар и подсетио да је Национално акредитационо тело у завршној фази формирања и да ће до почетка академске године имати прилику само да реши питање акредитације Катедре за германистику у Нишу и ИТ програм Економског факултета у Београду.

Министар није желео да коментарише саму идеју уписивања бруцоша који ће сутра моћи да се похвале дипломом ди-џеја.

"Неко је мислио да је то добро. Колико чујем 90 студената је уписано, значи да је неко погодио тему", рекао је Шарчевић. 

"Нећемо смањивати фонд часова страних језика"

Држава нема намеру да смањује фонд часова страних језика, изјавио је Шарчевић и додао да ће други страни језик, који је сада изборни предмет, бити оцењиван нумерички и улазити у просек.

Шарчевић је, на Конференцији "Развој језичких компетиција код ученика основне школе", рекао да је школама прослеђено упутство како да се оцењује други страни језик, а да ће у децембру ићи измене и допуне Закона о основама система образовања и васпитања који је сврстао други страни језик у изборни предмет.

"У самом закону није речено да се други страни језик описно оцењује. Проследили смо упутство да се други страни језик бројчано оцењује и да оцена улази у просек. Да не би било никаквих недоумица, ми ћемо ићи на измене и допуне ЗОСОВ-а крајем године", појаснио је министар. 

Од наредне школске године, како је рекао, биће више билингвалних одељења у средњим школама и подсетио да су она уведена где год је то било могуће, чак и у средњим стручним школама.

Управитељица Фондације "Темпус" Марија Филиповић Ожеговић указала је на значај учења страног језика и да деца која не науче добро страни језик имају касније у животу проблема при запошљавању, наставку школовања.

Ни земље Европе се, како је рекла, не могу похвалити претерано добрим знањем страног језика. Истраживања су показала да само трећина младих у Европи мисли да је спремно да студира на страном језику иако се страни језик уводи у најранијем узрасту и уче два, па чак и три страна језика у школи.

Циљ је у Европи али и Србији, како је рекла, да се први и други страни језик који се уводе од најранијег узраста знају скоро као матерњи језик.

"Страни језик је важан због запошљавања, али и за наставак школовања и високог образовања због литературе", закључила је она.

Деца страни језик у земљама ЕУ почињу да уче веома рано, са осам година, док се други страни језик најчешће уводи са 12 година. 

У само 11 земаља ЕУ други страни језик није обавезан. Најзаступљенији је енглески језик у 97 одсто земаља, француски у 34 одсто, немачки у 23 одсто, шпански 13, руски три одсто, италијански у један одсто земаља.