И Велшанке граде ватрогасни дом у Србији

Вештину и умеће стечено у занатској школи у Велсу, без страха од висине и језичких баријера, показале су на објекту у Тометином Пољу. И по тврдњама искуснијих, успешно рукују чекићем, тестером и мешалицом, што је у Србији, али и у Велсу, за већину, искључиво мушки посао.

"Ово је за многе мушко занимање али када се докажете и када сви виде како радите, онда је све другачије, и у Енглеској и у Србији", каже 19-годишња електричарка Ребека Колс.

Такође 19-годишња Велшанка Керис Барел је тесар. "Мислила сам да ће бити јако тешко зато што не разумем српски, а они енглески. Међутим Милош и Раша су исто тесари као што сам ја и ту постоји неки интерни језик и ми тачно знамо шта коме треба", рекла је Барелова.

Тесар из Тометиног Поља Радојко Ђукић истиче да су волонтери виспрена деца.

"Најбитнија ствар је да су они укључени, да виде ако ти нешто треба. Не мораш да им причаш, виспрена деца. Ми им покажемо, они то ураде. Нема проблема", каже Ђукић.

Да учествују у изградњи ватрогасног дома у селу, два тесара, електричар и зидар из Велса, прешли су готово 2.500 километара, али се, кажу, труд исплатио.

"Ја сам већ радио са Ребеком и Керис, пре свега у Уганди и јако је лепо радити са њима и то је било предивно искуство свима нама", сећа се тесар Овен Филипс.

Зидар Кејн Луис истиче да су се сви лепо слагали, али и напорно радили. "Неки пут девојке су хтеле да раде дуже него ми мушкарци, али није било проблема иако говоримо различите језике", указује Луис.

То је нека интернационална акција, каже Зоран Ђукић из Тометиног Поља. "Овде мештани нису никад имали тако нешто, да дођу људи из иностранства и да са њима раде", рекао је Зоран.

Планирани радови на њиховом интернационалном пројекту, ускоро ће бити завршени, али се надају да их нови посао на комплетном завршетку и опремању ватрогасног дома, чека и идуће године.