Европски модели – од шест сати на послу, до 12-часовног рада

Аустријска влада намерава да омогући радно време од 12 сати, али истиче да се задржава законско осмочасовно радно време, односно радна недеља од 40 сати, али да предузећа треба да добију могућност да од запослених, ако на то добровољно пристану, у случају потребе, затраже да раде и 12 сати, уз надокнаду кроз слободан дан или новац.

У Шведској су 2002. ауто-салони компаније "Тојота" у Гетеборгу прешли на шесточасовно радно време, а Си-Ен-Ен је писао да је дошло до повећања профита и већег задовољства запослених, након чега су овај пример следиле поједине фирме попут "Ејџент маркетинга" у Ливерпулу и рачуноводствене фирме "Брајт хорајзон клауд" у Дорсету.

У фебруару 2015. у старачком дому "Свартедален" у Гетеборгу 68 медицинских сестара подвргнуто је 22-месечном пробном пројекту рада по шест сати дневно који су надгледали истраживачи консултантске компаније "Пакта гајдлајн", која обавља послове за јавни сектор у Шведској. Забележено је да је након првих 18 месеци пројекта 77 одсто сестара било доброг здравља, у поређењу са 49 одсто у контролној групи у старачком дому где су запослени радили 38 сати недељно, где је такође било три пута више боловања од дома који је учествовао у пројекту.

С друге стране, медији попут Блумберга јавили су да су трошкови овог пројекта били већи од добробити коју су донели, а у самој Шведској једина парламентарна странка која је била за смањење броја радних сати била је Партија левице која је на последњим изборима 2014. имала мање од шест одсто подршке бирача.

Радно време у Србији и региону 

Покрет обнове Краљевине Србије (ПОКС) објавио је данас да сматра да у Србији радно време треба да се скрати са осам на шест сати, по узору на Шведску и најавио да ће такав предлог измена Закона о раду упутити Скупштини Србије.

Према подацима из најновијег извештаја Међународне организације рада из ове године, законодавство у неким земљама омогућава смањење радних сати сразмерно штетним ефектима рада на здравље и радне способности. Ово је случај, на пример, у Босни и Херцеговини, Хрватској и Србији.

Влада Србије упућује на Закон о раду који омогућава смањење радних сати на не мање од 36 сати недељно кроз колективне уговоре, као и на колективне уговоре за одређене категорије радника који обезбеђују смањено радно време између 35 и 38 сати недељно.

У Србији се у просеку ради 41 сат недељно. Дуже од нас у окружењу раде Црногорци и Македонци, а мање се ради у Мађарској, Албанији, Хрватској и Румунији.

Поред тога, у Србији чак 8,6 одсто запослених ради дуже од 48 сати у недељи, док су одмах иза запослени у Црној Гори са 8,4 одсто. У осталим суседним земљама овај параметар је знатно мањи – суседна Бугарска је при дну листе, где готово нико не ради дуже од 48 сати, тачније 0,8 одсто радника, док је у Мађарској таквих 4,1 одсто, Македонији 3,8, Хрватској 4,4 одсто.