Сомбор – град салаша, фијакера, зеленила и архитектуре

Иако различитих нација и култура, сву су, кажу – Сомборци. Равноправност свих нација и њихово учешће у власти овде постоји још од 1748. године.

"Што конкретно значи да је једне године градоначелник Србин, судија је Мађар, неко од Буњеваца је председник скупштине. Идуће године они се ротирају", наводи Милка Љубоја, виши кустос историчар.

Оно највредније од сваке нације чува се у сомборском градском музеју. Највећу пажњу посетилаца привлаче народне ношње и богата збирка стилског намештаја. Углавном су собе личиле једна на другу, а само мали детаљ је откривао да ли у њој живи породица православне, католичке или протестанске верописповести.

"Мађари најчешће користе зелену или светло плаву боју, Срби нешто загаситије боје. Шокци плаву боју и слично. Највећа разлика је у сликама на зиду. Ако је православна кућа стајаће икона, ако је католочка породица онда је на зиду представа чистог срца Исусовог или неки други верски мотив", наводи Љубица Бачић, кустос етнолог.

Градски музеј у Сомбору, са око 40.000 експоната бави се заштитом културног наслеђа на подручју Сомбора и општина – Апатина, Оџака и Куле.

"Ми се изузетно боримо и желим да све те културе које ми имамо у музеју остану аутохтоне, да се не изгубе, јер једноставно ће се тако изгубити и та мултикултуралост коју Сомбор у свом предзнаку и носи", наводи Бранимир Маршуловић, директор Градског музеја у Сомбору.

Поред музеја, једно од најлепших здања је и зграда Жупаније.

У сомбору је данас регистрована чак 21 националност - највише је Срба, Хрвата и Мађара. Са преко 20.000 стабала дрвећа Сомбор је проглашен најзеленијим градом у Европи. Ипак, Сомборци се највише поносе бођошима, који су овде засађени још 1903. године.