Веритас: За злочин на Миљевачком платоу још нема одговорних

На тај дан 1992. хрватска војска је напала положаје српске територијане одбране на Миљевачком платоу у близини Дрниша и преузела контролу над седам села.

"За злочин на Миљевачком платоу, без обзира на постојање обиља валидних доказа, који су достављени свим релевантним домаћим и међународним организацијама и институцијама које се баве заштитом људских права и ратним злочинима, нико није процесуиран пред Хашким трибуналом", изјавио је тим поводом председник Документационо информативног центра Веритас, Саво Штрбац.

Штрбац је у писаној изјави достављеној медијима, навео да је уочи напада хрватска страна од српске затражила суздржавање од евентуалних провокација због одржавања Међународног фестивала детета, који је тај дан требао започети у Шибенику, да би то исто јутро напала српске положаје.

Истиче да је Веће безбедности УН-а 30. јуна доноси Резолуцију 762 којом осуђује акцију и тражи повлачење хрватских снага на почетне положаје, што, додаје, Хрватска одбија.

"Тужан епилог тог напада је 40 убијених српских територијалаца, од којих су већина масакрирани након предаје. И уместо да тела погинулих врате породицама, хрватске власти наређују српским заробљеницима, под петњом смрћу, да их бацају у крашку јаму намењену за гломазно смеће", наводи Штрбац.

Каснијом предајом делова лешева српској страни, "састављено" је, каже Штрбац, 40 лешева, од чега је 28 идентификовано и сахрањено у породичне гробнице, док је 12 неидентификованих покопано у заједничку гробницу на новом гробљу у Книну, где се и данас налазе.

"После пада Републике Српске Крајине, ни међународна заједница ни хрватска нису показали никакав интерес да се ти посмртни остаци ексхумирају и покушају идентификовати савременом ДНК-а методом", наводи Штрбац.

У саопштењу Штрбац каже да је злочин на Миљевачком платоу забележен и на видеотраци оних који су га и починили, која се непосредно после догађаја, као својеврсни хорор филм, изнајмљивала по видео клубовима широм Европе.

"Након дугогодишњег вођења кривичног поступка, Жупанијски суд у Сплиту је, у септембру 2014, осудио двојицу припадника ХВ, Анту Бабца на три године и осам месеци и Мишу Јаковљевића на три године затвора због убиства ратног заробљеника Мирослава Суботића, припадника ТО РСК из книнског села Ервеник, а казна им је потврђена и пресудом Врховног суда РХ од 6. септембра 2017. године", наводи Штрбац.

Нагодбом од 20. априла ове године, Хрватска се, додаје, обавезала породици убијеног Суботића да на име душевних боли исплатити око 70.000 евра.