Зашто исламска заједница није добила имовину у поступку реституције?

Исламска заједница једина је верска организација у Србији која није добила никакву имовину у поступку реституције. Исламска заједница Србије са седиштем у Београду поднела је 25 захтева за повраћај имовине, а Исламска заједница у Србији са седиштем у Новом Пазару 34 захтева. Проблем је што се већина тих захтева односи на враћање идентичне имовине, највећим делом на територији Рашког округа, кажу у Агенцији за реституцију.

И једни и други желе исте некретнине и земљиште, углавном на територији Новог Пазара, али и у Малом Зворнику, Београду, Прибоју, Новој Вароши, Нишу и Лесковцу.

Да би Агенција могла да донесе одлуку о евентуалном повраћају имовине Исламској верској заједници, неопходно је да држава одлучи која од две има статус традиционалне.

"Да се утврди која од те две исламске заједнице је традиционална исламска заједница и која је настављач вишевековног континуитета и субјективитета исламске заједнице из Краљевине Југославије којој је тај субјективитет признат законом о Исламској верској заједници из Краљевине Југославије који је донет 1930. године", објашњава Татјана Луковић Јевремовић из Агенције за реституцију.

И поред добрих институција и закона, проблем је, тврде у Мрежи за реституцију, тешко решити због супротних интереса. Најважнија је, додају, добра воља и сарадња.

"Државни органи могу да се изборе са таквим проблемом уколико постоји воља и јасна жеља оних који потражују имовину да ту имовину и добију. Међутим, уколико макар код једног чиниоца, једног фактора постоји воља да се кроз тражење имовине, омогући несметана узурпација те имовине кроз још неки дужи временски период, онда ће у том случају и држава Србија и Агенција, као поступајући орган, бити доведени у јако незгодну ситуацију", указао је председник Мреже за реституцију Србије Миле Антић.

Случај "Вере Благојевић 2"

За Студентски дом "Вера Благојевић 2" у Београду, одбијен је захтев за враћање као неоснован, јер зграда од оснивања земљишних књига, 1934. године, па надаље, није била у својини Исламске верске заједнице Краљевине Југославије.

"Исламска заједница никада није била власник те зграде, немамо никакве доказе о томе нити су они пружили те доказе, нити има акта о одузимању те имовине од Исламске заједнице што је и логично, јер се не може одузети нешто од ње што никада и није било њено", указује Татјана Луковић Јевремовић.

Одговор која је исламска заједница "права" пробао је да да Управни суд, када је закључио да је Исламска заједница Србије прва уписана у регистар.

А по закону, у регистар цркава и верских заједница не може се уписати она организација чије име садржи назив неке друге верске организације или цркве која је раније уписана. Ипак, у регистру стоји уписано само "Исламска заједница", без прецизирања седишта и ко је представља.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.