Затвор "дражи" од друштвено корисног рада

Тек измене Закона о безбедности саобраћаја из ове године дају могућност прекршиоцима да, уместо да оду у затвор, казну одслуже друштвено корисним радом али, само у случају да су кажњени због насилничке вожње.

"Казном затвора од 30 до 60 дана и новчаном казном у износу од 120.000 до 140.000 динара или казном рада у јавном интересу у трајању од 240 до 360 сати и новчаном казном у износу од 120.000 до 140.000 динара казниће се возач за насилничку вожњу. Уколико је возач, приликом насилничке вожње, проузроковао саобраћајну незгоду, казниће се казном затвора од 45 до 60 дана и новчаном казном у износу од 130.000 до 150.000 динара или казном рада у јавном интересу, у трајању од 300 до 360 сати и новчаном казном у износу од 130.000 до 150.000 динара", стоји у Закону о безбедности саобраћаја, члан 329.

Да би, уместо у затвору, казну одслужио чистећи улице или старајући се о старим и болесним лицима, окривљеним та могућност мора да буде понуђена и да је прихвати. Ипак, подаци кажу да то уради само један проценат њих. Прекршајни суд у Београду је, за насилничку вожњу, само једну особу казнио са 280 сати рада у јавном интересу.

"Мислим да је и даље психологија веома заступљена у народу да је много мање срамота отићи у затвор па ће неко од породице где сте рећи да сте на службеном путу или негде другде, него да вас неко од фамилије и пријатеља види да чистите Калимегдан, хиподром, Аду Циганлију или слично", објашњава председник Прекршајног суда Милан Мариновић.

Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја каже да је казна у јавном интересу добра уколико извршење те казне утиче на прекршиоца да не понови прекршај.

"Конкретно када су у питању тешки прекршаји против безбедности саобраћаја, казне би требало да се спроводе у ургентним центрима у заводима за рехабилитацију, тамо где ће прекршиоци видети тешке последице саобраћајних незгода. Дакле, циљ је да после извршене казне прекршилац каже не пада ми на памет да се више овако понашам", истиче Окановић. 

Седам од десет осуђених на Западу прихвати друштвено користан рад. Док је у Србији могуће одрадити осам сати казне дневно, Хрватска је својим грађанима дозволила само два.