Заједнички парк биосфере Србије и Републике Српске

Оснивање заједничког парка биосфере на обалама Дрине, који би био под заштитом Унеска, утемељено је на интересу Србије и Републике Српске да се заштити и промовише јединствени еко-систем и са једне и са друге обале реке. Први корак ка томе је успостављање Националног парка Дрина у Републици Српској, који ће са Националним парком Тара и парковима природе Мокра Гора и Златибор бити повезан овим прекограничним пројектом.

Ни граница, ни Дрина нису препреке медведима, верним становницима планине. Али док су са Таре прелазили на другу обалу Дрине, нису слутили да ризикују живот – јер на босанској страни, донедавно, нису били заштићена врста.

"Мрки медвед, дивокоза, срна и друге животињске врсте, које су раније биле угрожене на овом подручју, формирањем овог националног парка биће трајно заштићене, као и бројне биљне врсте, и рибље врсте које су биле угрожене у Перућанском језеру", каже Драгић Глишић, в. д. директора Националног парка "Дрина".

"Једно је подручје, с једним истим циљем. Коначно ћемо моћи да имамо једну ширу и комплекснију причу и са стања мониторинга, до не знам пројеката, јер једноставно, сада ћемо имати, да кажем, буквално директног партнера, који се наслања на нас, приступ већем броју фондова", каже Ранко Милановић из Националног парка Тара.

Будући парк биосфере, са четири целине, обухватиће око 85.000 хектара.

Та регија није само ризница флоре и фауне, већ и богатог културно-историјског наслеђа: ту су остаци средњовековних утврђења, стећци – већ уписани на Унескову листу, као и археолошко налазиште у Скеланима – са око 2.000 година старим, римским мозаицима.

Културна баштина и природна добра, уз заједнички надзор и заштиту, отварају нове могућности одрживог развоја.

"Људи који то воле и који долазе свакако ће улагати и осетиће се бољитак и за живот локалног становништва", каже Душко Ковачевић из Перућца.

"У Националном парку мора бити чисто, ако неће бити чисто, кога ухвате – биће по џепу, па убудуће ће бити. Размишљаће да ли ће бацити смеће или неће", каже Хасиб Сејдиновић из села Прахић.

Дрина већ годинама вапи за решењем којим ће се ослободити смећа које јој братски удељују и Србија и Црна Гора и Босна и Херцеговина. И најбоље сведочи о томе да екологија не познаје границе, а да природа захтева заједничку бригу и поштовање њених блага, што је у основи повезивања националних паркова.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.