Узгој коња – љубав, хоби и добра зарада

Свако друго домаћинство у Мачви некада је имало коње, а данас су таква имања реткост. Традицију дужу од века, очувала је породица Гератовић из Дреновца, а о 14 грла брину три генерације.

"Треба да будеш вредан, да их тимариш, храниш, изводиш. Нон-стоп имаш посла око њих. То може само ко воли, иначе, ко не воли коње, тај брзо прода", објашњава Борисав Гератовић из Дреновца.

Милан Гератовић каже да је заволео коње поред деде и тате. 

"Идем у средњу Пољопривредну школу у Шапцу, смер узгајивач спортских коња. Заволео сам коње, то је љубав од деде и тате", истиче Милан Гератовић. 

Поред много труда, за узгој је неопходна квалитетна храна и испаша. Гератовићи упрежу коње за лакше послове на њиви, а ждребад углавном продају.

Томислав Гератовић напомиње да на коњима може да се заради.  

"Јој, како не може, само ко уме да заради. Пази, још има људи који воле коње, заљубљеника", каже Томислав Гератовић. 

Липицанер, стар неколико година, кошта и до 1.500 евра, а знатно су скупљи обучени пунокрвни енглески коњи. Поред новца, за куповину грла потребна је и срећа.

"Цене иду од 2.000 до 5.000 евра за неког коња, неко ждребе које тек треба да се најаше, ми га популарно зовемо јарлинг. Десило се и да се купи ждребе за 500 евра, па да после буде шампион", објашњава Јелена Јовановић из Шапца.

Домаћи коњи купују се углавном због туризма и љубави према животињама, а расни за трке.

"Приплодни материјал у Србији се ретко купује, више се купују коњи за трке и онда одвојимо од тога. Гледамо да будемо у позитивној нули, где у суштини 90 одсто коњара гледа да буде у позитивној нули, јер ако купиш коња да би зарадио паре, онда не купиш коња и већ си зарадио паре", истиче Срђан Пајић из коњичког клуба "Џокеј" из Шапца.

Најскупље грло у Србији, купљено је у Енглеској за 55.000 евра. Са 30.000 динара, држава субвенционише узгој домаћег брдског коња и нониуса, док за племените расе нема подстицаја.