До Голубачке тврђаве може се и крузером

Први туристи који су у Голубачку тврђаву дошли Дунавом, занемели су од одушевљења. Неочекивана могућност да уђу у утврђење и попну се на топовску кулу пробудила је бројна маштања.

"Покушавам да замислим како је изгледало у току напада. Они су били горе у кулама са стрелама и оружјем", каже један туриста.

"Ово је фантастично. Тако неочекивано. Дошли смо из Енглеске, пловили и она се само појавила", истиче туристкиња.

Поглед са горњих кула посетиоци ће моћи да доживе тек следеће туристичке сезоне. Али само најупорнији, јер је тврђава грађена да буде неосвојива. То важи и данас.

"Ми се надамо да ће палата и средишњи део бити први готов и можда највише припремљен за посетиоце, односно он ће бити најлакши за посету. Остале куле, посебно високе, оне ће тражити посебну пратњу и стазе ће бити доста стрме", рекла је директорка тврђаве "Голубачки град" Искра Максимовић.

Голубачки град красе и занимљиве историјске чињенице, приче и легенде. Овде су службовали или свраћали Деспот Стефан Лазаревић, Коџа Махмуд Паша, Жигмунд Луксенбуршки, Завиша Црни, Голубана и Византијска царица Јелена.

У средњем веку Голубачка тврђава имала је улогу царине. Са једног прозора пружао се ланац све до Баба кај стене. Он је спуштан само за оне који би добро платили да наставе пут Дунавом.

Пристајање крузера на капији Ђердапа значајан је за цео крај, али и за унапређење туризма у Србији.

"Много нам је битно да се и доњи део Дунава после Београда отвори туристима који су заиста жељни да виде овај крај и Голубачку тврђаву када се заврши. Овде је и одскочна даска за Виминациум док се пристан у Костолцу коначно не заврши", истиче Невена Чворковић, тур-оператерка "Премиум турса".

До краја године, очекује се да око 3.000 туриста из Америке, Канаде, Велике Британије и Немачке дође Дунавом. Пошто се тврђава још обнавља, унутра могу само недељом.