Земунски гимназијалци у представи о вршњачком насиљу

Девојчица која је извршила самоубиство, јер нико није чуо шта и ко њу мучи. Дечак кога су вршњаци ошишали до главе усред школског дворишта себи је одузео живот – неке су од прича које су инспирале ученике земунске гимназије да стану на пут вршњачком насиљу и пруже подршку онима који се нађу на мети насилника.

"Ми смо схватили да нико не предузима скоро ништа поводом тога и ми смо желели да будемо ти који ће почети да причају о томе. Наша идеја је пре свега била да људима отворимо очи, да они почну да причају о томе", наводи Николета Алексић, ученица првог разреда Земунске гимназије.

Прича о том проблему, први је корак. А циљ је, кажу, да насиље престане, да насилници схвате да то што раде није у реду, али и да жртве проговоре.

"Ова представа има неки виши виши циљ – да подстакнемо све људе да размишљају, да прогледају и да виде на крају то насиље. И ове приче можда мало делују претерано, али у ствари баш су такве истините и делују тако да би оставиле утисак на сваку особу која то погледа", истиче Немања Вукосављевић, ученик првог разреда.

Теодора Адамовић, ученица четвртог резреда наводи да ће се кроз ликове ове представе препознати и жртве и насилници.

"Ја бих волела да, пошто надам се да ћемо ово играти још много пута, да одређени број њих дође, да се препозна, да схвати да то што он ради је лоше и да престане са тим. Надам се да ће се жртве препознати, не само насилници", истиче Адамовићева.

Насилници за своје понашање најчешће не буду кажњени, јер, истичу ови средњошколци, околина или ћути или не види или нема времена да се тиме бави.

"Сви ми који видимо то насиље а ћутимо смо запарво саучесници у том насиљу и требало би да пружимо подршку свима да изађу из њихове сенке, и да кажу јасно и гласно мени се то и то дешава у животу, молим вас треба ми помоћ", наводи Адамовићева.

Вршњачко насиље постало је свакодневица. Две трећине деце бар једном је било изложено нападу, а у 85 одсто случајева детету жртви насиља не помогне нико. За решавање овог проблема, едукација је најважнија, а ова представа је начин да се кроз – причу, музику и глуму пренесе озбиљност проблема.