Како женама жртвама насиља помоћи да се осамостале?

Циљна група су жене из прихватилишта, Сигурне куће, без редовних месечних примања, жртве насиља, а током тромесечне обуке примају надокнаду, плату.

"Нашли су ми посао који ми одговара, којим сам задовољна, имам свој динар, парче хлеба за себе, децу", каже жртва насиља.

Жене раде у фабрикама текстила, обуће, угоститељству и у радионицама. Послодавци добијају надокнаду за трошкове обуке и те субвенције и солидарност подједнако мотивишу привреднике.

"Покушавамо за три месеца да их уведемо у начин рада, понашања, одговорност према раду, како би могли да их задржимо", истиче Радован Станковић из "Микромодела".

Сузана Антић Ристић каже да је посао СОС тима да преговарају са послодавцима и са женама.

"Наш посао је и да ускладимо тренутне радне могућности жене са послодавцем", објашњава Антић Ристићева из СОС телефона.

Програм Уједињених нација за развој реализује три пројекта у Врању и сви су везани за запошљавање особа које нису конкурентне на тржишту рада.

"Ми смо фокус ставили на стицање додатних знања, вештина и квалификација, дакле идеја је да ова лица прођу кроз обуку која ће побошљати њихов положај на тржишту рада", напомиње координатор програма УНДП-а Ирма Лутовац.

Жртве насиља су најчешће без посла, економски зависне. У Основном тужилаштву у Врању прошле године одбачено је 40 одсто пријава, ове године 22 одсто.

"Највећи број одбачених кривичних пријава одбачен је пошто су жртве током поступка одбиле да сведоче, односно, промениле су исказ из било ког разлога, али је присутно да су материјално зависне од учиниоца", истиче Милица Петковић из Основног јавног тужилаштва.

За годину дана, од примене новог Закона о спречавању насиља у породици, полиција је у Пчињском округу изрекла 540 хитних мера привременог удаљења или забране приласка.