"Србија ради на интеграцији особа са инвалидитетом"

Ђорђевић је као изасланик председника Србије, на отварању 7. Европског конгреса за особе за инвалидитетом "Живети у сусрет, навео да је евидентна политичка воља и посвећен приступ председника и Владе Србије да се социјално угроженим категоријама људи обезбеди боље и праведније место у друштву.

"Иако је наша држава, на веома добром путу економског опоравка и стабилног привредног раста, дозволите ми да истакнем важност политичке воље када је реч о поштовању људских права, друштвеној одговорности, инклузији социјално осетљивих група људи и солидарности уопште", рекао је министар, а наводи се у саопштењу.

Србија се читаву деценију опирала трансформацији друштва из комунистичког у демократски систем, наводи Ђорђевић и додаје да је Србија од 1991. до краја 2000. године "била увучена у неколико ратних сукоба", те да је доживела економски и монетарни крах и велика разарања.

Последица тога је увећан број особа са инвалидитетом, као и њихова маргинализација и занемаривање, објашњава министар и истиче да су доласком председника Вучића на чело Владе 2014. године одређени приоритети државног развитка, са циљем истинског напретка у прихватању и примени високих европских стандарда да би се остварило пуноправно чланство наше земље у ЕУ.

"Реално побољшање стања јавних финансија, омогућује нам да унапређењу положаја особа са инвалидитетом не приступамо да бисмо испунили спољашњу форму цивилизацијских норми 21. века, него да том питању приступимо решени да пронађемо трајно одржива примењива законска решења, наравно, уз најтешњу сарадњу са цивилним сектором и удружењима особа са инвалидитетом", рекао је Ђорђевић.

"Најбољи пример да је у Србији свест о значају поштовања људских права и начела равноправности веома висока је мигрантска криза, сматра министар и додаје да грађани Србије могу бити поносни на начин на који је Србија у тој кризи поступала.

"Социјалне карте, умрежавање институција, новац за запошљавање..."

Ђорђевић је навео мере које је Министарство за рад спровело у циљу побољшања положаја особа са инвалидитетом, израду социјалних карти и умрежавање институција, издвајање 1,7 милијарди динара за унапређење запошљавања особа са инвалидитетом.

"Број особа са инвалидитетом, према проценама, износи око 715.000, а проценат незапослености међу њима већи је од државног просека који сада износи 12,7 одсто", рекао је министар и додао да ће се борити да се средства која се издвајају у ту сврху буду још већа.

Нагласио је да Министарство за рад неће трпети никакву злоупотребу трошења средстава, као и да ће паралелно са подстицањем запошљавања особа са инвалидитетом радити и на уклањању менталних препрека као што су стереотипи и предрасуде, али и на уклањању физичких препрека за несметано кретање.

У Београду је 2015. године започет пројекат "Београд без баријера" и до сада је постављено више од 250 рампи за особе са инвалидитетом у свим деловима града, каже он и додаје да ће ускоро адмимистративне зграде у Београду добити мапе, које ће слепим и слабовидим особама помоћи да се упознају са простором.

"Министарство такође има у плану да се у главном граду, у што краћем року, на свим раскрсницама у свим градским општинама поставе звучни семафори, чиме ће, надамо се, Београд постати први град у Европи са комплетном звучном сигнализацијом", истиче Ђорђевић.

Навео је и да ће лично настојати да средства која се из буџета Србије издвајају за побољшање особа са инвалидитетом наредне године буду још већа.

Под слоганом "Човек је човеку анђео", 7. Европски конгрес за особе са инвалидитетом окупио је више од 350 учесника из 11 земаља – Немачке, Швајцарске, Аустрије, Италије, Белгије, Холандије, Француске, Русије, Велике Британије, Словеније и Србије и трајаће до 3. јуна.