Милунка и Здравко једини преостали житељи богутовачког засеока Кршна

У богутовачком засеоку Кршна, кршни су остали само Милунка и Здравко. А памте и времена када је, само у кући Здравковог оца и стрица, живело 15 људи.

"Све је то отишло одавде, отишло у чаршију доле где се лепше живи, а земља остала овде, ево расте трње и коров и шта да ти причам друго", каже Здравко Бањанац.

Многа домаћинства у засеоку Кршна полако преузима шума. Зато не чуди што Милунка и Здравко на овом путу неретко виде и трагове медведа.

То им не смета. Кажу – навикли су да живе са природом.

"За мене мала Америка. Лепо. Шта? Довели смо воду 1971. године, пет километара и триста метара природни пад, а носили смо на обрамачи 500 метара и лети и зими. То ти је било мука и страва, сад, вода, струја дошла", истиче Здравко Бањанац.

"Стоку држимо, од стоке и живимо и још успут то радимо мало пољопривреде, није мало него доста", додаје Милунка Бањанац.

Велику помоћ имају од сина, снаје и два унука који из Богутовца удаљеног три и по километра долазе скоро сваки дан. Кажу и да су срећни што је пут до њих и даље добар. До куће се може аутом, чак и зими.

"Ми имамо за трактор овај прикључак, очистимо пут редовно. Сами додуше. Радимо, али тако волимо", објашњава Милунка Бањанац.

Уз љубитеље параглајдинга и планинаре, ни друштва им не мањка. Са Троглава, одакле с једне стране виде Панчићев врх, а с друге Краљево, не размишљају да иду. Бар док их ноге носе.

"Нећу да идем никуд. Где се зец окоти, ту мора и да скапље", закључује Бањанац.