Како боље помоћи жртвама криминала

На мети разбојника, лопова, дискриминатора или насилника може се наћи свако и барем једном у животу постати директна или индиректна жртва неког кривичног дела. Таква искуства су неочекивана и трауматична, а жртва је најчешће уплашена и не зна коме треба да се обрати за помоћ.

"Људи имају страх прво да дођу у зграду правосудних органа, друго да се обрате некоме од радника у тужилаштву. Мислим да би требало да се објасни људима шта, како, где, када и коме треба да се обрате, у коју радну организацију или у коју установу и ко може ту да им помогне", сматра Војислав Брковић из Службе за помоћ оштећенима и сведоцима при Вишем јавном тужилаштву у Београду.

Иако се помоћ најчешће пружа у виду информација, емоционалне подршке, саветовања и оснаживања, потребно је знати коме тачно можемо да се обратимо. Зато је једно невладино удружење објединило и прикупило податке и информације у приручнику.

"То је један, да га можда боље назовем адресар, са контакт подацима свих организација, како невладиних, тако и државних који раде са жртвама и који могу помоћи како стручњацима да упуте жртве, али и самим жртвама да нађу службу која им одговара", објашњава Јасмина Николић из Виктимолошког друштва.

А службе које већ 16 година заједничким снагама одговарају на проблеме жртава у Покрајини, пример су добре праксе.

"На једном месту имамо обједињено, прикупљену једну базу података из које је много видљивије коме се све то онај који је понижен и увређен сада може обратити за помоћ", каже покрајински обудсман Зоран Павловић.

Истраживање које је спроведено у вези са организацијама које помажу жртвама у целој земљи показује да највећим делом помоћ и подршку добијају од организација цивилног друштва. Такође, већина служби концентрисана је по великим градовима, док неке мање и руралне средине немају службе тог типа.