Како изгледа поход младих риболоваца на плен?

Лош дан за кедере, а добар за пецароше. Малишани су поранили, са надом да ће она "ко рано рани" да их послужи. Петогодишњи Михајло Милковић, можда чак и најмлађи, добро опремљен, има жељу да победи, а има и среће.

На сваких пет минута, каже, улови једну рибу.  

Такмичење тек што је почело, а њему су руке пуне рибе.

"Кедер, кедер и кедер, бодарка и кедер", набраја Михајло.

На овогодишњу Лигу младих риболоваца осим Михајла, озбиљног пецароша, дошли су и они са мање искуства, али довољно почетничке среће.

"Први пут држим штап у рукама и уловила сам три рибе", истиче шеснаестогодишња Марија Вуковић.

На питање откуд жеља за пецањем, одговори су углавном исти.

"Тата ме одвео на пецање и од тада сам заволео, али он не пеца, он ме само заразио ништа друго", каже османестогодишњи Александар Батановић.

А тате и маме су помагале не би ли млади пецароши добили борбу са рибом. За неке од њих ово такмичење већи је изазов него кад сами пецају.

"Родитељи су углавном пецароши такмичари и ту је мали ривалитет између нас као родитеља, а клинци су ту да остваре неке наше циљеве", каже Стојан Радић.

Иако је крај школске године иза ћошка, па деца више држе штап него књигу, пецароши тврде да нема уџбеника који може децу оволико да научи.

"Овде се учи екологија, учи се о природи кад он може да види црва, рибу, жабе, инсекте, змија нам је ту била", објашњава Ненад Костадиновић.

Исто мишљење деле и организатори, али жале што је одзив мањи него раније. Ипак, сезона је тек почела, па се надају већем интересовању преко лета. По њиховој статистици, ко крене да пеца, упецан је и настави, ако не такмичарски, онда из забаве.