Традиционалне рукотворине најчешћи дипломатски поклони

Стотину две књиге из Архива Србије, икона и пиротски ћилим у дрвеној кутији – то је председник Србије у недавним сусретима поклонио турском, руском и кипарском колеги. Дипломатски поклон је важан детаљ званичних посета, али је још важнији онима који га израђују. Уз указано поверење, уједно је и реклама за њихов рад.

Као успомену на фебруарску посету Србији, јапански премијер понео је пиротски ћилим. Огледало са мотивима тог предмета добила је хрватска председница.

Пироћанци су, ипак, најпоноснији што је заштитни знак њиховог краја прошле године завршио у рукама Владимира Путина. Ткан у радионици "Дамско срце", постао је њена најбоља препорука.

"Квалитет нашег производа је наша највећа реклама, све је више потражње за сувениром. Ми израђујемо искључиво оригиналне пиротске ћилиме, сувенире са оригиналним шарама пиротског ћилима. Највише израђујемо сувенире за протоколарне службе, за амбасаде, за министарства, за бизнис сектор, али и једнако за обичан народ из Србије и иностранства", каже Славица Ћирић из пиротске задруге "Дамско срце".

И женама из Кучева које плету и везу предмете са аутентичним мотивима источне Србије, људи из дијаспоре су најчешће муштерије. Најпознатија је, међутим, некадашња шефица европске дипломатије Кетрин Ештон која је од српске делегације у Бриселу добила рукавице с везом.

"Нама је драго да је то отишло из Кучева, јер је Кучево јако мало место. Ми имамо наше удружење седам, осам година и трудимо се да усавршавамо радове, драго нам је да се за Кучево зна. Покушавамо да сачувамо традицију, да од наших бака остане нешто, да се не избрише, каже Слободанка Николић из удружења "Ентузијасти" из Кучева. 

Прилика за афирмацију жена 

Очувањем наслеђа више од деценије бави се Етномрежа која окупља 300 жена из двадесетак општина и градова. Најчешће их ангажују за израду дипломатских поклона.

"На овај начин кроз производњу рукотворина оне имају прилику да се оспособе, да се афирмишу у локалној средини и да поред тога нешто зараде што мења њихову позицију и у оквиру породице и у оквиру локалне средине у којој живе и раде. Поред економског ефекта који је примаран, важно је да препознамо значај традиционалних знања и оног што ове жене раде за наше друштво", наводи Виолета Јовановић из Националне алијансе за локални економски развој.

Да би економски резултати били бољи, надају се отварању продавница у којима би оно што израђују понудили грађанима и страним туристима, јер готово да нема места где би заинтересовани могли да купе традиционалне рукотворине.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 24. фебруар 2026.
8° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом