СПЦ се спрема да обележи 1.000 година Охридске архиепископије

Сабор је поздравио правоснажну одлуку Великог савета Европског суда за људска права у Стразбуру, којом се констатује да су, како се наводи, власти БЈРМ прекршиле међународну конвенцију о људским правима и слободи вере и савести, одбијајући да региструју канонску Охридску архиепископију.

Највише законодавно тело СПЦ, којем су присуствовали сви архијереји, саслушало је извештај о току припрема за прославу 800-годишњице самосталности (аутокефалије) СПЦ, која ће означити 2019. и 2020.

Сабор се упознао са садржајем извештаја о радовима на осликавању и украшавању Спомен-храма Светог Саве на Врачару, о црквеној просвети, о раду Светог Синода, Патријаршијског управног одбора, Фондације за Косово и Метохију, Добротоворне фондације СПЦ "Човекољубље", Поклоничке агенције "Доброчинство", Информативне службе СПЦ, саборског Одбора за Јасеновац и Верске службе у Војсци Србије и у Оружаним снагама БиХ, као и са садржајем извештајâ епархијских архијереја о њиховом архипастирском раду.

На основу тих извештаја, највише законодавно тело СПЦ је констатовало да је, како се наводи, све више проблема по епархијама: драстично се смањује број становника у сеоским срединама, па тако и број верника; бела куга хара свугде тако да Србима прети демографска катастрофа.

"Албански екстремисти и даље, све провокативније, делују не само на КиМ него и у Епархији врањској (Прешево); румунски пропагандисти интензивирају своје деловање против канонског поретка Цркве у епархијама тимочкој и браничевској, а то чине у оквиру етнофилетистичког и политичког пројекта румунизације влашког и влахојезичног дела становништва Источне Србије", наводи се у саопштењу.

На сличан начин, додаје се, поступају и извесни бугарски кругови у Епархији врањској (Босилеград).

Особито је, истиче се, алармантно стање у Црној Гори, где државни апарат води дискриминаторску кампању против законите Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке.

Сабор је са задовољством истакао да су односи СПЦ са сестринским православним црквама беспрекорни, у духу јединства и љубави уз, како се наводи, "жалосни изузетак понашања Румунске православне цркве, са којом смо све до недавне прошлости били једно по Богу, и бесмислене иницијативе Бугарске патријаршије да се незвано и неканонски умеша у питање решавања статуса расколничке "Македонске православне цркве".

Истовремено, Сабор је изразио своју пуну солидарност у, како се наводи, "састрадалној братској љубави, са мученичком сестринском Црквом у Украјини, изложеном најгрубљем гоњењу од стране садашњег режима у Кијеву".

Архијереји су размотрили примедбе и допуне на нацрт новог Устава СПЦ.

Констатовано је такође да су односи са Римокатоличком црквом, Црквама реформације и екуменским организацијама коректни и конструктивни, што, нажалост, указују, не важи за односе са Хрватском бискупском конференцијом, у којој, поред добронамерних бискупа који делују у духу Другог ватиканског сабора, постоји и "добар број бискупа неприкривене проусташке оријентације и усташоидне реторике".

Сабор је посебну пажњу посветио светињи брака и породице и потврдио своју прошлогодишњу одлуку о оснивању посебног одбора при Светом Синоду који ће се бавити том проблематиком.

Саопштено је и да је у Светом Синоду престао мандат епископима зворничко-тузланском Фотију и жичком Јустину, који остају чланови заменици, а за нове чланове изабрани су, на предлог патријарха Иринеја, епископи шумадијски Јован и бачки Иринеј.