Више од 50 одсто Рома у Србији на спавање одлази гладно

Истраживање је показало да 52 одсто Рома у Србији и даље на спавање одлази гладно, а само 21 одсто њих је током прошле године било запослено.

Према истраживању, у Србији постоји велики јаз између маргинализованих Рома и њихових неромских суседа, посебно код младих.

Наводи се да Роми између 18 и 24 година имају скоро упола мање шансе да буду укључени у запослење, образовање или обуку, у односу на неромску омладину.

Ситуација на пољу образовања је нешто боља за основношколско образовање, у односу на последње истраживање о положају Рома које је спроведено 2011. године, јер је повећана стопа уписа ђака ромске националности у први разред, те је то и највиша стопа уписа ромске деце у основну школу на Западном Балкану.

Међутим, само је 17 одсто ромске деце између три до шест година било уписано у предшколске установе, више од трећине Рома узраста 18 до 21 годину нема основну школу, док је стопа завршеног високог нивоа образовања само један одсто.

У односу на 2011. годину дошло је до побољшања положаја Рома у области здравства, јер је највећи број Рома потврдио да има здравствено осигурање, као и у области становања, јер су електрична енергија и текућа вода ромским заједницама постале приступачније.

Скоро сви Роми у Србији сада имају документе који се односе на регистрацију грађана, што је такође помак, те је око 99 одсто маргинализована Рома током прошле године било уписано у матичну књигу рођених, а 94 одсто старијих од 16 година имало је личну карту.

Допунско истраживање УНДП-а показује да је посебно тежак положај Ромкиња, јер се не налазе у систему запошљавања и образовања, немају свој новац, а и оне које су запослене немају здравствено или пензионо осигурање.

Присутна је појава и раних бракова међу маргинализованим Ромкињама, по чему смо други на Западном Балкану, после Албаније.

Ненад Иванишевић, представник Координационог тела за праћење спровођења Стратегије за социјално укључивање Рома, каже да је Србија направила велики напредак у претходним годинама да побољша ниво образовања ромске заједнице у Србији и навео да ће то бити приоритет и убудуће.

Следећи корак по том питању, додаје он, јесте иницијатива за укидање квота за упис Рома на високошколске установе.

"Резултати су позитивнији него што су били, али остављају могућност за даља побољшња", оценио је Иванишевић и додао да је тешко говорити о социјалној инклузији Рома без улагања у два битна сегмента - њихово образовање и запошљавање.

Представница УНДП-а Јелена Таџић истиче да је од 2011. у положају Рома Србија највећи напредак остварила у области основног образовања, приступа личним документима, у области становања, док су лоши резултати и даље остали у области запошљавања и ниском степену оних који завршавају факултете.

"За мене су најупечатљивији подаци да је само девет одсто Ромкиња у 2017. било запослено и да само један одсто Рома има високо образовање", приметила је Таџићева.

У анкети је учествовало 750 маргинализованих ромских домаћинстава и 350 неромских домаћинстава у Србији, а истраживање је спроведено не само у нашој земљи, већ и у осталим земљама Западног Балкана.

Из УНПД-а поручују да су ове информације вредне јер показују ниво искључености Рома из свих животних сегмената, а које ће послужити доносиоцима одлука да по њима креирају политику инклузије Рома у друштво.