четвртак, 10.05.2018, 23:50 -> 00:11
Извор: РТС
Српски археолози у пројекту "Геномска историја југоисточне Европе"
Троје ахеолога из Србије Драгана Антоновић, Душан Борић и Андреј Старовић, учествује у светском пројекту истраживања ДНК становништва у Старом веку на простору југоисточне Европе.
Важна прекретница у развоју европске цивилизације догодила се нашем простору, објашњава Андреј Старовић, виши кустос Народног музеја у Београду. То је сусрет и мешање двеју култура: ловаца-сакупљача из Ђердапске клисуре и номада-сточара пристиглих из северозападне Анадолије у седмом миленијуму Старе ере. Неолит је утицао на развој савременог европског идентитета.
"Прве куће, прва трајна насеља, начин живота који производуи храну, све је то нешто, што се Европе тиче, први пут видело светло дана у српском Подунављу", наводи Андреј Старовић, археолог Народног музеја у Београду.
Са неколико локалитета: Лепенски вир, Падина, Власац, Ајмана и Старорци, анализирана је у реномираној лабораторији у Даблину фосилизована коштана срж древног становништва, из раздобља дугог једанаест миленијума.
"На Падини имамо једну особу за коју смо сигурни да је прва генерација из мешовитог брака између ловаца-сакупљача, рибара ђердапских тих миграната, дођоша. Па смо, затим, открили оца и кћерку, па смо пронашли близанце, дечаке, мушке. Врло ускоро ћемо имати још интересантније податке", додаје Старовић.
У пројекту "Геномска историја југоисточне Европе" учествује 117 археолога, антрополога, биолога и генетичара из целог света и више од осамдесет научних интитуција, од америчког Харварда до немачког института "Макс Планк".
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар