Турци на данашњи дан спалили мошти Светог Саве

Светитељ Сава први је и у низу светитеља из лозе Немањића кога велича Српска православна црква. Слови и за утемељивача наше средњовековне државе, дипломатије, просвете и културе.

У Храму Светог Саве на Врачару данас ће се, иначе, литургијски прославити новопроглашени свети мученици – Григорије Пећки, Василије Пекар и Босиљка Рајичић. Они су Срби са Косова, који су у 17. и 18. веку, страдали када су одбили да пређу у ислам. Литургију ће служити његова светост патријарх српски Иринеј.

Свети Сава је био српски принц, монах, игуман манастира Студеница, књижевник, дипломата и први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве.

Рођен је као Растко Немањић, најмлађи син великог жупана Стефана Немање. Kao младић добио је од оца на управу Захумље (1190. или 1191). Убрзо 1192. или 1193. године Растко је побегао на Свету гору и замонашио се у руском манастиру Свети Пантелејмон, где је добио име Сава.

Касније је са својим оцем, који се замонашио и добио име Симеон, подигао манастир Хиландар, први и једини српски манастир на Светој гори.

Године 1219. Сава Први Српски је убедио Васељенског патријарха и цара у Никеји да одобре аутокефалност (самосталност) српске цркве са статусом архиепископије.

Васељенски патријарх Манојло Први Цариградски је именовао Саву Првог за првог архиепископа Србије.

Два пута је путовао у Палестину. На повратку са другог од тих ходочашћа у Свету земљу, преминуо је у тадашњој бугарској престоници Великом Трнову 14. јануара 1236. године.

Његове мошти је у манастир Милешеву пренео његов нећак, краљ Стефан Владислав Први.

Оставио је више писаних дела – зато је био један од значајнијих писаца и правника из средњег века код Срба. Његова најзначајнија писана дела су "Житије Светог Симеона", "Карејски типик", "Хиландарски типик" и "Студенички типик", као и "Законоправило".