СПЦ: Троје мученика биће проглашени светим

У саопштењу се наводи да је до одлагања дошло због преоптерећености радног програма Светог архијерејског сабора у суботу, 5. маја, када ће на дневном реду бити питања даљих активности на завршетку преосталих радова и осликавању Спомен-храма Светог Саве на Врачару.

Сабор је на јучерашњем заседању одлучио да у диптих (књиге) светих Православне цркве унесе преподобномученика Григорија Пећког, мученика Василија Пекара из Пећи и мученицу Босиљку Рајичић из Пасјана код Гњилана, саопштила је раније телевизија Храм. 

Њихово свечано проглашење у свете биће одржано у четвртак, 10. маја, на Саборној светој архијерејској литургији, коју ће предводити патријарх српски Иринеј.

На тај начин ће новопроглашеним светим бити потврђено њихово већ одавно постојеће молитвено поштовање у верном народу Косова и Метохије и СПЦ, каже се у саопштењу.

Да би неко био канонизован, односно проглашен светим, не постоје ни специјална правила ни журба, али је потребно да буде испуњен један од могућих услова – мученичка смрт, култ у народу, јављање чудом или да му мошти нису иструлиле.

Свако може предложити да неко буде проглашен светим, али уобичајено је да се створи култ у народу да је неко светитељ, а на Цркви је да у период од 20-30 па и више година и деценија процени да ли је тај култ довољно учвршћен и да ли заиста постоји.

Светитељи су већином монаси, монахиње, епископи, али има и цивила, верника, грађана, односно људи који су водили хришћански живот или живот по Јеванђељу – свет, чист и честит, узоран живот.

Веома ретко или готово никад се не дешава да неко буде проглашен светим убрзо после смрти, већ се то углавном догађа деценијама, па и вековима касније. 

Црква у том поступку не жури, а потребни су одређени предуслови, међу којима су важнија два – исцељење болних који су му се молили или да су земни остаци, мошти, остали нераспаднути.

Уобичајено је да, када "кандидат" умре мирно, постаје "преподобан или праведан", а ако је пострадао мученички за веру, онда се проглашава светим мучеником.

Лестивца светих СПЦ има седам степеника и на врху су светитељи – побожни српски епископи, митрополити и патријарси који су на земљи живели по светим и божанским истинама, свети – сви остали царског и другог порекла који су својим животом и радом и подвигом исповедали Христа, затим свештеномученици – епископи и свештеници који су пострадали у мучењима за веру Христову, као и великомученици – они који су претрпели најтежа страдања за православну веру и СПЦ.

Следе преподобномученици – монаси и подвижници који су страдали за цркву Христову, мученици – они који су пострадали због своје православне вере и српског рода и преподобни – они који су својим побожним и подвижничким животом задобили милост Божју.