Обележена 23. годишњица страдања Срба у Западној Славонији

Парастосу је присуствовао и председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта, који је рекао да хрватска војна агресија "Бљесак", у којој је протерано више од 20.000 Срба и убијено близу 300 српских заробљеника цивила, "представља завршни чин етничког чишћења Срба са простора Западне Славоније".

Он је подсетио да је још током јесени 1991. године са већег дела Западне Славоније "протерано преко 80.000 Срба, да је спаљено, минирано и уништено око 200 српских села, јер су Срби били у апсолутној већини, да је уништено преко 5.000 српских кућа".

Наводи да су током и после војне операције "Бљесак", 1995. године, хрватска војска и полиција починиле бројне злочине над српским цивилима и заробљеницима и да, 23 године после, хрватско правосуђе није процесуирало, нити осудило ниједног налогодавца овог страшног злочина.

"Нажалост, генерално хрватско друштво није спремно да се суочи са злочиначком прошлошћу, није спремно да има исте стандарде према ратним злочинима и према жртвама, а темељ таквог односа Хрватске према прошлости јесте лажни мит о домовинском рату, према коме су Србија, крајишки Срби и ЈНА били агресори и злочиначка страна, а Хрватска је тобоже била невина жртва која је водила такозвани праведан, ослободилачки рат", казао је Линта.

Истакао је да док такво стање буде у Хрватској, Срби не могу очекивати да ће њихове жртве добити сатисфакцију, да ће хрватски злочинци бити кажњени.

"Више ништа не очекујем ни од међународне заједнице, ЕУ, Берлина, Вашингтона. Очигледно да геополитички разлози утичу да Хрватска као лојалан члан западне алијансе нема обавезу да поштује темељне вредности ЕУ, а то су људска права и антифашизам", казао је Линта. 

"Агресија хрватске војске оставила велики траг на породице" 

Председница Удружења породица погинулих и несталих "Суза" Драгана Ђукић рекла је новинарима да је та агресија хрватске војске оставила велики траг на породице, те да су оне незадовољне, јер се још увек велики број људи води као нестала лица.

"Проблем несталих је подигнут на највиши ниво, али обећања званичника не прати реализација. Незадовољни смо и не можемо да верујемо да се у 21. веку и после 23 године само прича да је то хуманитарно питање, а да резултата нема. Да имамо мајке које и даље чекају посмртне остатке и да не могу за свог живота да сахране своју децу", казала је Ђукићева.

Подсетила је да је проблем несталих у фебруару приликом сусрета хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић и председника Србије Александра Вучића стављен на прво место, те да су дата обећања, али да до сада ништа није решено.

"Ми и даље чекамо. Злочин се десио у заштићеној зони УН. Не можемо да верујемо да свет и нико не стоји иза породица и да нико није осудио тај злочин", навела је Ђукићева.

Председник Асоцијације избегличких и других удружења Срба из Хрватске Милојко Будимир је навео да у исто време док се у Београду парастосом обележава годишњица "Бљеска", у Хрватској се то слави као "велики датум њихове победе".

"Заиста не знам у чему се та победа састоји, јер на тим просторима где су Срби живели готово да нема Срба, а нема ни Хрвата. Победа би била у томе да нестане народ који је тамо вековима живео", казао је Будимир.

Додао је да посебно боли чињеница да ни после 23 године, без обзира на промену власти у Хрватској, однос према жртвама се није променио.

"Готово нико није оптужен за злочине, а знамо да су, према подацима 'Веритаса', 283 особе, међу њима 57 жена и 14 деце, страдале на путу спаса према мосту према Босанској Градишци", казао је Будимир.

Навео је да се најмање могло очекивати да одговорни за те злочине одговарају, али да нико није одговарао ни у Хашком трибуналу, нити пред хрватским правосуђем.

У Хрватској славе. У присуству највиших државних званичника откривен је нови споменик погинулим хрватским војницима у Окучанима. Операција "Бљесак" претходила је операцији "Олуја", која је уследила три месеца касније.