Шта ђаци знају о елементарним непогодама

У Првој обреновачкој основној школи поучени негативним искуством, децу кроз различите предмете већ уче како да се зашите од елементарних непогода - пре свега од поплава.

"Памтим поплаву као једну баш природну непогоду која је доста људи унесрећила", рекао је Вукша Јовановић из Обреновца.

"Када сам видео воду рекао сам море је дошло, био сам срећан а не тужан", испричао је Александар Јаковљевић из Обреновца.

Тако живе сећања на поплаву међу обреновачким ђацима. Школа је реновирана, а наставници их уче како да се сачувају.

"У сличају поплаве треба да се попнемо на што више спратове и да понесемо лична документа", рекао је Лука Величковић из Обреновца.

Географски институт већ десет година истражује колико становништво зна о елементарним непогодама. Тако 70 одсто деце у Краљеву није знало да су на подручју које је подложно сеизмичком хазарду.

"Не знамо ништа конкретно о томе. Ништа од тога нисмо учили. али волео бих да знам како се заштитити", каже Василије Станкович из Врања.

"Сви ти резултати су говорили да би требало да едукујемо децу као једну од најрањивијих категорију људи од природних непогода", рекао је Марко В. Милошевић из Географског института "Јован Цвијић". 

Милијана Мишић, наставник географије у Врању каже да је потребно да ученици имају мало више часова о томе како се заштитити у тим ванредним ситиуацијама.

Циљ новина је да ученици по завршетку школске године знају, могу да покажу и примени стечено знање када буде било потребно.

"Петаци ће конкретно учити и имаће у својим рукописима поступке које треба да примене у случају земљотеса или поплаве, тачно да наведу поступке које треба да предузму у тој ситуацији", рекла је Наташа Милановић из Завода за унапређивање образовања и васпитања.

У обавези смо, кажу географи да јачамо свест о томе које су то природне непогодне којима је изложено становништво у Србији, као и да развијемо културу консултовања стручних служби приликом изградње објеката или неких других радова у природи.

"Ако погледате доњи ток Саве, видећете да се велики број објеката налази управо на потезу између речног корита и насипа, где људи просто не виде и не разумеју функцију насипа. Тако да нам је јако битно да подижемо насипе, него да имамо људе који ће знати да поштују и чувају те објекте", рекоа је Милошевић.

Подаци опомињу. Број природних непогода у свету у порасту, а више од милијарду људи изложено је деловању неке од њих. Најчешће природне непогоде у Србији су поплаве и бујице, клизишта и атмосферске непогоде.