Како радници у Србији дочекују Први мај

Грађевинари запослени на обнови Палилиулске пијаце, кажу да је сада лакше радити него некада јер су услови бољи а машине су олакшале и убрзале градњу.

"Сећам се 90-их било је много лоше, сада има помака, иде много боље", рекао је тесар Горан Станковић.

Багериста Синиша Лазић каже да се десет сати ради, редовне су зараде и да је све на време.

"Имамо оброк на послу, сатница је у реду, камиони су нам добри, нови", рекао је камионџија Ненад Обућина.

Јавни сектор незадовољан је већ четврту годину умањеним зарадама.

"Повећава се посао, а нису примљени нови људи, зато имамо проблем запошљавања младих у Србији. И то је порука Влади да се што пре укине та уредба, да се укине Закон о привременом умањењу зарада", каже Ивица Цветановић, председник Конфедерације слободних синдиката.

У приватном сектору, без обзира на увећање профита, плате углавном нису довољне ни за пола потрошачке корпе.

Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије рекао је да послодавци исплаћују минималну зараду, а разлику исплаћују на руке или је не исплаћују уопште.

У тој зони је, како каже, око 330 хиљада људи, што је неприхватљиво.

И ако тврде да би им би одговарало да исплаћују веће зараде, јер би тако повећали потрошњу и сопствени профит, послодавци истичу да је то немогуће, јер већину наше привреде чине мале фирме неконкурентне мултинационалним компанијама.

"Нормално је ако се не остварују добри резултати у тим малим, микро предузећима, занатским радњама, па и средњим предузећима, тада запослени не могу имати веће плате као што је то случај код нас", каже Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије.

У НСЗ су задовољни јер су прошле године запослили четврт милиона људи, највише са средњом стручном спремом, а последње две године рекордно су смањили број незапослених на евиденцији.

Мирјана Сакић из Националне службе за запошљавање каже да је 100 хиљада људи мање пријављено на евиденцији незапослених лица.

"Најзначајнији разлози су отварање нових радних места, којих је било и у овој и у прошлој години, инвестиције. Такође, одређени број људи је отишао у иностранство али тај број није толико велики", каже Сакићева.

Према незваничним подацима синдиката, у протеклих 10 година на рад у иностранство отишло је око 300.000 људи. Највише је отишло медицинара, возача, грађевинара и стручњака за ИТ технологије.