Тодоровићима стиже помоћ, у трошној кући надају се бољим данима

Ни веће радости ни више гостију у кући Тодоровића. Пуне руке поклона, а пуно је и срце Драгани и Момиру. Под теретом тешког живота снагу им дају синови, а наду да долазе бољи дани уливају им људи добре воље.

"Срећна сам и задовољна. Сада ће нам бити много лакше. Добили смо и робу за децу", каже Драгана Тодоровић.

Стигао је и трактор са прикључним машинама. Коначно ће Момир моћи да обрађује шест хектара земље. Полако се пуни и тор.

"Значи како бих имао чиме да обрадим земљу, сигурно ће ми бити лакше. Хвала вам", рекао је Момир Тодоровић.

Док су млађа браћа заокупљена играчкама, које су им први пут у рукама, осмогодишњи првенац Бобан и годину дана млађи Зоран највише су се обрадовали козама и овцама.

"Много сам срећан, испунила ми се жеља", каже Зоран, док Бобан истиче да би највише волео да остане у Реткоцеру да чува стоку.

Како би покренули акцију и превалили дуг пут, довољна им је била прича објављена на РТС-у. Удружење грађана "Нови Сад" још једном је показало хуманост и племенитост.

"Све у Србији је буквално ту иза ћошка и сви ми треба да помажемо једни другима. Како ми са севера Србије, тако и са југа Србије", сматра Горан Бајшански, председник тог удружења.

Када има доста донатора и људи добре воље, све је лакше – додаје Александар Ћуковић, волонтер Удружења грађана "Нови Сад".

Са механизацијом и стоком, Тодоровићи више неће размишљати о томе како да се прехране. Једина брига која им остаје је кућа.