Одштете због уједа паса луталица за шест година општине коштале 25 милиона евра

Иако расте број изграђених прихватилишта, као и ухваћених паса луталица, контрола њихове популације није дала очекиване резултате, због чега су потребне нове мере на националном и локалном нивоу, оцењено је на округлом столу о решавању проблема уједа напуштених паса на локалу у Београду.

У разговору, који су у Палати "Србија" организовали НАЛЕД и Организација за поштовање и бригу о животињама – ORCA, у сарадњи са Министарством пољопривреде, шумарства и водопривреде и Министарством државне управе и локалне самоуправе, оцењено је да је потребна израда националне стратегије контроле популације паса, као и локалних програма контроле, јер такав документ, речено је, нема близу 80 одсто градова и општина.

Министар пољопривреде Бранислав Недимовић оценио је да је у питању веома значајан проблем који мучи готово све локалне самоуправе у Србији и најавио да ће министарство за следећу буџетску годину обезбедити више средстава у циљу решавања проблема паса луталица.

"Постоји закон који је у највећем делу усаглашен са тековинама Европске уније, али имамо несразмеру у односу на стварно стање на терену. Уједи паса су последица која се јавља због нефункционисања система. Постоје правила игре, али општине не могу да одговоре на ове проблеме јер немају довољно кадра који би се овим проблемом бавио као и новца", рекао је Недимовић.

У малим срединама, које имају мање од 50.000 становника, то је значајан проблем, оцењује Недимовић, а као илустрацију проблема на терену наводи примере да многе општине немају ни читаче за микрочипове којима се обележавају пси луталице.

"Општине имају проблем и са грађанима који лажирају уједе"

Члан Управног одбора НАЛЕД-а Владан Васић истакао је да локалне самоуправе имају проблем и са грађанима који лажирају уједе како би наплатили одштету која се у просеку креће од 25.000 до 100.000 динара.

Васић је истакао да је неопходно формирање регистра одштетних захтева на нивоу целе земље како би се укрштањем података из свих градова и општина утврдило кога пси "редовно" уједају.

"Овај проблем мучи све локалне самоуправе у Србији, али и суседне државе. Неки градови дају 250.000 до 300.000 евра годишње за одштете", напомиње Васић и додаје да се годишње у Србији поднесе до 1.000 одштетних захтева због уједа паса.

Такође, каже, неопходно је да се уједначи пракса лекара и медицинска документација којом се потврђује повреда, јер се, оцењује, често дешава да лекари потврде да је реч о уједу пса иако за то нема доказа.

Директор организације ORCA Елвир Буразеровић истакао је да бројка од 25 милиона евра исплаћених за одштете показује колико је важно да се покрене дијалог с ресорним институцијама, локалним самоуправама и судским органима о решавању питања напуштених паса.

Према подацима ORCA и НАЛЕД-а, број повреда од уједа паса у периоду 2010. до 2015. године повећан је 50 процената, са 9.867 на 15.024 годишње.

Како је речено на скупу, овим темпом број повреда од уједа би могао да достигне и 20.000 годишње.

У истом периоду, број ухваћених паса порастао је 75 одсто, а место у прихватилишту нашло је готово 172.000 животиња.

Бројке показују да је број азила на локалу повећан са 16 на 59, али ипак, истраживања НАЛЕД-а и ORCA показују да 96 процената општина и градова истиче да им је потребна помоћ како би решиле проблем.

Представници градова и општина навели су да постоји неуједначена судска пракса у судовима широм Србије када је реч о одговорности власника напуштених паса, као и процене одштених захтева пред судовима и зато су предложили увођење у закон кривично дело – напуштање животиња.

Напуштање животиња сада је прекршај, а за сада није познато да ли је било ко у Србији одговарао због тога што је избацио кућног љубимца на улицу.

Такође, истакнуто је да је неопходан ефикаснији рад комуналних служби зоохигијене и веће ангажовање на едукацији и информисању власника паса о правима и обавезама односно правилној бризи, стерилизацији и чиповању.