Годишњица убиства Славка Ћурувије

Председник Удружења новинара Србије (УНС) Владимир Радомировић поручио је да не може бити слободе медија и новинарства док убице и нападачи на новинаре нису кажњени, док је представник Организације за европску безбедност и сарадњу за слободу медија Арлем Дезир оценио да је неприхватљиво утишавање новинара убијањем.

Радомировић је, на обележавању 19 година од убиства власника Дневног телеграфа Славка Ћурувије, рекао да, захваљујући Комисији за истраживање убистава новинара, данас тече суђење оптуженима за убиство Славка Ћурувије.

Охрабрује недавна изјава председника Вишег суда у Београду да ће то суђење бити завршено до краја године, рекао је Радомировић.

Сматра да је за жаљење што нека друга убиства нису решена, попут убиства Милана Пантића, колега из РТС-а 1999. године, као и 14 српских и албанских новинара на Косову за које нико није одговарао.

Охрабрује нас чињеница да данашњем скупу присуствује и представник Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) за слободу медија Арлем Дезир, додао је.

Готово две деценије су јако дуг временски период кад се чека званично откривање истине и задовољење правде, али и јако кратко време да би тек тако заборавили прошлост, изјавио је председник НУНС-а Славиша Лекић и оценио да Србија "није ни правна, ни праведна".

"Неприхватљиво утишавање новинара убијањем"

Арлем Дезир је истакао да је за њега важно што је данас у Београду, како би одао пошту сећању на Славка Ћурувију.

"Ћурувија, као један од најпроминентнијих и критички настројених новинара, убијен је 1999. године, а 19 година касније још чекамо правду", указао је Дезир.

Представник ОЕБС-а за слободу медија је нагласио да је "утишавање новинара убијањем просто неприхватљиво".

Истакао је да је Ћурувија био храбар новинар, није се плашио да пише о најосетљивијим питањима у тешким временима за Србију и да је платио највишу цену за професионални рад и посвећеност новинарству.

Дезир је поручио да је борба против некажњивости напада на новинаре његов приоритет и истакао да је од пресудног значаја да сваки напад на медијске професионалце буде осуђен са највишег нивоа.

Додао је да ОЕБС подржава рад Комисије за истраживање убистава новинара и најавио да ће наставити да прати истрагу убиства Ћурувије, али и Милана Пантића, Даде Вујасиновић и других новинара на територији земаља чланица ОЕБС-а.

Подсетио је и на убиства новинара у Словачкој и на Малти и поручио да нема демократије без слободних новинара, посвећених етичким стандардима.

"Они који посвете свој рад и живот објављивању истинитих, проверених информација морају бити заштићени, јер нема демократије, ако нема слободне штампе, новинарства", рекао је Дезир

Ћурувија је убијен у Београду 11. априла 1999. године, током НАТО бомбардовања СРЈ, испред зграде у којој је живео и где је била маркетинг служба Дневног телеграфа.

За убиство Ћурувије оптужени су бивши начелник Државне безбедности (ДБ) Радомир Марковић, некадашњи начелник београдског центра ДБ-а Милан Радоњић, бивши главни инспектор Друге управе ДБ-а Ратко Ромић и припадник резервног састава ДБ-а Мирослав Курак.

По оптужници, Ћурувију је убио Курак, који је у бекству, а саучесник му је био Ромић, који је, као и Радоњић, ухапшен јануара 2014. године.