Вршњачко насиље све учесталије, школски психолози на испиту

Родитељи чија деца малтретирају вршњаке могу бити кажњени и са 100.000 динара, а ми смо проверавали одговарају ли и како они школски психолози и педагози који не препознају насиље или на њега одговоре неадекватно.

Статистика упозорава да је сваки други ученик у Србији бар једном доживео вршњачко насиље. У 85 одсто случајева детету жртви нико не помогне. Препуштени себи, неки се окрећу оружју.

Према истраживању малолетничке делинквенције у Србији, 17,7 одсто малолетника бар једном је носило оружје – половина њих у школи или школском дворишту.

Љиљана Стевковић са Факултета за специјалну едукацију и рехабилитацију Универзитета у Београду каже да су то оштри предмети попут ножева и тупи предмети попут палица или ланаца, врло ретко ватрено оружје.

"То указује да се деца у школском окружењу не осећају довољно безбедно, поготово што је већина њих оружје носила због тога што одређене групације деце или одраслих сматрају претећим по себе, то су групације које су другачије од њих", рекла је Стевковићева.

Прелазак из мање средине у Београд, другачији нагласак, били су разлог да га деца имејавају. Дечак се бранио свађом, понекад тучом, прича његова мајка, која жели да остане анонимна јер се боји да проблеми у школи не буду још већи.

Тврди да га је и наставник вређао, ругајући се његовом физичком изгледу, и то пред целим одељењем. У том периоду дечаку је умро отац, а мајка, каже, да је помоћ тражила и у школи.

"Када се обратим психологу они мени причају како је то моја одговорност, они једино што раде изричу мере, и то драстичне мере, када се проблем деси, а не раде апсолутно ништа да ми помогну да спечим тај проблем. Ја могу донекле, он је 50 посто са мном, 50 посто је у школи, они су школовани за то, они би требало да раде с таквом децом", рекла је мајка дечака са проблемима у понашању.

Како помоћи детету? 

И искуство стручњака потврђује да школски психолог и педагог често или не препознају проблеме у понашању ученика или на њих реагују неодговарајућим мерама. Тако проблеми постају већи и сложенији, па многи кулминирају физичким насиљем. А онда се дете, најчешће, још више одбацује, осуђује, и етикетира као проблематично.

"Нико се не бави тиме зашто се он тако понаша, дакле, само се очекује да дете буде одговорно, да поштује правила, али нико се у школи, колико је наше искуство показало, не бави тиме како том детету помоћи", рекла је Љиљана Марковић из Дневног боравка за децу и младе са проблемима у понашању.

Посао школског педагога и психолога је врло прецизно дефинисан прописима и на њима је велика одговорност. Дужни су да се укључе у заштиту деце од насиља и стварање безбедне средине за развој ученика, да усмеравају и родитеље и наставнике и да их подстичу на сарадњу.

Ако то ипак не чине, директор школе против њих може да покрене дисциплински поступак. Колико је таквих случајева, у ресорном министарству, кажу, немају сазнања.

"Са стране провере се раде по представкама или по процени стручних служби, ми имамо врло мали број поступања спољашње провере рада стручних сарадника, надзора", каже Јасмина Ђелић из Министарства просвете, науке и технолошког развоја и додаје да провере показују да стручни сарадници савесно раде свој посао и да није било одузимања лиценце до сада. 

Одузимање лиценце за рад наставницима и члановима стручних служби који не препознају вршњачко насиље предвиђа и Нацрт Алексиног закона, а да се ученик који чини вршњачко насиље искључи из школе до месец дана и да за то време с њим раде стручне службе. На доношење тог Закона Србија још чека, као и на повећање броја школских психолога и педагога.