Војвођанске тврђаве, салаши и вина магнет за туристе

Непрегледна равница наслоњена на Дунав и Фрушку Гору, са чак 67 двораца и безброј цркава, само су неке од атракција Војводине. Највише туриста ипак дође у Нови Сад и Суботицу.

"За време ових празника је више од 90 одсто туриста, а највише је страних туриста који су посетили Војводину. Оно што се очекује у Новом Саду је пораст у попуњености капацитета до 25 процената", истиче директорка Туристичке организације Војводине Наташа Павловић.

Старо градско језгро са аутентичном архитектуром, значајне културно-историјске институције и тутула Европске престонице културе, поред домаћих и оних из региона, привлачи туристе највише из Турске и Израела.  

"У околини Новог Сада постоје и бројни салаши који су врло атрактивни, посебно сада када долази лепше време. И чарде на Дунаву су такође врло атрактивне", објашњава Тихана Путин из Туристичке организације Новог Сада.

Сакривене су на обалама моћних европских река и обронцима преко 30 резервата и споменика природе колико их има у Војводини. Туристе привлаче и вековима стари градови и 10 тврђава колико их има у покрајини.

Најпрепознатљивија је Петроварадинска тврђава поред Новог Сада, место које ће посетити сваки туриста који дође у овај град. Иначе је из 17. века и споменик је културе од изузетног значаја. Поред овога, само 12 километара од Новог Сада налази се и један од најзначајнијих европских историјских споменика – Капела мира, где је потписан споразум између Турске и Аустроугарске, када је заустављен напад Сулејмана на Беч. То није све што нуде Сремски Карловци, које годишње посети 200.000 туриста.

Патријаршки двор, гимназија, Богословија, Саборна црква, као и већина грађевина су под строгом заштитом државе. Познати су и по вину које се овде прави од другог века, а скоро свака кућа има свој подрум, неки су отворени за туристе.

 "Њих имамо двадесетак на територији општине. Када кажем двадесетак то су оне које и примају туристе. Туристи могу да посете подруме и дегустирају вино", напомиње директорка туристичке организације Сремских Карловаца Јасмина Бељан Искрин.

Једна подрум је стар преко 150 година, а дугачак 50 метара. Четири генрације гаји неколико сорти грожђа. 

"Када дођу у наш подрум, ми одрадимо презентацију испричамо им о фамилији, о засадима, после је дегустација четири-пет вина и гледамо да им дамо сорте које су везане за Сремске Карловце", каже винар Петар Бајло.

У покрајини можете видети и музејске примере живота, попут ђермова, ветрењача или старих фијакера, који поред туристичких атракција годишње у Војводину привуку преко пола милиона туриста.