ЕУ фондови за борбу против пораста малигнитета

Представљању пројекта "Заједничка иницијатива Србије и Румуније у борби против рака у пограничном подручју" присуствовали су министар за европске интеграције Јадранка Јоксимовић, министар здравља Златибор Лончар, представници румунског партнера на пројекту из Онкоген у Темишвару Виргил, те директор Опште болнице Данко Николић.

Јоксимовићева је рекла да је изузетно задовољна што је започет важан пројекат за јавно здравље људи у Србији, за важну област медицине, која поприма све више маха у Србији, где се свакодневно може чути да све више људи обољева од малигних болести.

"Мислим да ако нешто треба да финансирамо из средстава која су нам расположива, доступних средстава ЕУ, то је свакако везано за унапређење здравља наших људи, јер без здраве нације, здравих грађана, не можемо ни да креирамо ни бољу политику, ни бољу будућност за све нас", казала је Јоксимовић.

Навела је да је било неколико пројеката, те да је био један пројекат из области инфраструктуре, који је био боље рангиран од овог пројекта, али да је она као координатор, у сарадњи са румунским партнерима, "изгурала овај".

Сматра да је тај пројекат нешто што ће на најбољи начин показати људима колико је важно да будемо стабилна земља на путу европских интеграција, да користимо сва расположива средства да се достигне стандард европских земаља, пре свега у области здравства".

"Од евроинтеграција очекује се и боља здравствена заштита"

"Када питате људе у Србији шта очекују од процеса евроинтеграција, шта је то што желе као стандард, на првом месту је боља здравствена нега и доступније здравство свима. Ако је то циљ и очекивање наших људи, онда је и за нас приоритет да када год можемо користимо доступна средства, која су бесповратна помоћ", додала је министарка.

Навела је да сматра да је овај пројекат изузетно важан за Србију, пограничне општине и у Браничевском, делом Подунавском округу, делом у Војводини и за пограничне општине у Румунији.

"Ако нешто можемо да урадимо то је пре свега да унапредимо доступност здравствених услуга пре свега у области која постаје веома проблематична у нашој земљи", истакла је Јоксимовићева.

Навела је да Србија већ дуго користи средства из ИПА програма, те да се најбоље показала у области прекограничних пројеката и додала да Србија има сарадњу са Мађарском, Бугарском, Румунијом, Црном Гором, БиХ, Хрватском и од ове године и са Македонијом.

"До 2020. године, имаћемо доступних 88 милиона евра бесповратне помоћи", рекла је министарка и додала да је ЕУ, "уз све недоумице и одређене политичке потешкоће" највећи донатор Србији, те да је у претходних 12 година преко две милијарде евра бесповратне помоћи од ЕУ добила.

Лончар: Нисмо ни свесни шта овај пројекат значи

Министар Лончар захвалио је министарки Јоксимовић на реализацији овог пројекта, за који данас, како каже, не можемо да будемо свесни шта значи.

"Ми ћемо ово осетити тек за три године када све буде готово, када се ово отвори, када ту буде опрема и када будемо имали нове младе лекаре, који су већ кренули на специјализацију. Имамо и договор да, због капацитета који ће бити да се прими још лекара и медицинског особља, да крену да се већ усавршавају", казао је Лончар.

Додао је да ће поред 88 лекара, који су већ примљени, бити примљено још лекара, којима ће се дати специјализације, као и све оно што је неопходно, јер је потребно "спремно дочекати отварање болнице".

"Ми смо све старији, не само у Србији, већ свуда у Европи, људи су све болеснији, али постоји један резултат који може да се направи, ако се болест открије на време, што је и циљ свега овога што радимо, да се много веће шансе да се они излече, да се квалитетније живи, да будемо корисни својој породици, друштву и држави", нагласио је Лончар.

Навео је да ће у болници у Пожаревцу бити контрони механизам, који ће умрежити и систем у Србији и у Румунији, те да ће моћи да се проверава какви су резултати, што ће бити подстицај да се ради боље и да се постижу бољи резултати.

Данко Николић, директор болнице је навео да је овај пројекат наставак пројекта у оквиру којег је изграђен ургентно-пријемни центар, специјалистичке амбуланте.

"Овим пројектом завршавају се три спрата, чиме ћемо добити централни оперативни блок са интензивном негом и стационарним делом одељења гинекологије са акушерством, урологије и хирургије. Захваљујући донацији ЕУ ми ћемо 2021. године имати комплетно завршену нову болницу", рекао је Николић.

Кармен Панаитеску из Онкогена казала је да тај центар већ 20 година врши истраживања за рано дијагностицирање рака, што је и циљ овог пројекта.

"Циљ овог пројекта јесте да рано открије канцер користећи генетске тестове, чиме ће наша медицина достићи међународни ниво. Побољшамо ћемо дијагностику за 80 одсто. Имамо болницу која ће бити опремљена код вас, дијагностику код нас, стратегија развоја здравства у овој области биће подигнута на виши ниво", рекла је Панаитеску.

Пројекат се финансира из ИПА фонда ЕУ кроз Програм прекограничне сарадње између Румуније и Србије, а укупна вредност овог пројекта износи више од 11,6 милиона евра.

Поред Опште болнице у Пожаревцу, Министарства здравља Србије, Онкоген, партнери на пројекту су и Ургентна клиничка болница "Пије Бранзеу" из Темишвара и Окужна ургентна болница Решица из Румуније.

Циљ програма и сарадње две земље је јачање потенцијала програмског подручја за инклузивни раст и побољшање квалитета живота целокупном становништву на обе стране границе.

Конкретне активности ће се односити на подстицање сарадње у области онкологије како би се обезбедио приступ модерним и ефикасним специфичним здравственим услугама за све онколошке пцијенте који живе у региону, са циљем да се продужи њихов животни век и побољша квалитет живота.