Узурпирана имовина на КиМ – тамни вилајет за Србе

Непокретна имовина Срба на КиМ годинама је на мети организованих група и појединаца који уз лажне сведоке и без купопродајних уговора мењају податке у катастру. Штета нанета Србима мери се милијардама евра. Сваки покушај Срба да врате узурпирану имовину наилази на велики отпор, највише оних Албанаца који су присвојили и отели српску имовину. То је тема серијала "Право на сутра" чија се трећа епизода емитује у уторак на Другом програму РТС-а.

Нерешени имовински проблеми на Косову и Метохији су тамни вилајет за многе Србе. У општини Подујево све српске куће су срушене. Остаци зидина у Ливадицама подсећају да су у том селу живели Срби.

"Све што је попаљено и срушено, то није продато", каже Зоран Јовановић из Ливадица.

У близини Јовановића у Ливадицама је и имање породице Крпић. Земља од близу два хектара је узурпирана, а од куће ни трага.

"До дан данас не могу да повратим ову имовину, неко је оградио и користи је, очигледно", сматра Милош Крпић.

"Срушили нам кућу, нити знам ко је и шта је, узурпирали земљу, раде", прича Мина Тамбурић из Ливадица.

У Доњој и Горњој Дубници некада великом српском селу код Подујева, домаћинство Петра Гарића на Марином Брду повремено обилазе унуци који од своје имовине не одустају.

"С ове стране је 10 хектара земље, то смо обрађивали. Међутим, Албанци и са леве и са десне стране сада то користе без икакве надокнаде. Нисмо у могућности да дођемо због безбедности. Имали смо чак и велики шљивак, све је то посечено до корена", прича Драган Гарић из Доње Дубнице.

Понекад потрага за имовином има још теже последице. Познат је случај Марка Симоновића који је уместо у својој кући, завршио у затвору.

"Ја сам имао 23 године кад сам био ухапшен, пунио сам 24. После неколико месеци из затвора сам изашао са скоро 30. Нисам имао никакав проблем на КиМ док нисам узео кључеве. Кад сам узео кључеве и кад је требало да уђем у посед куће, тад ми се компликује живот", каже Марко Симоновић из Приштине.

Миљана Ђорђевић испред Бесплатне правне помоћи наводи да косовске институције морају да схвате да право својине на Косову и Метохији мора да се поштује као и свуда у свету.

Снежана Симоновић пита се где је "та Међународна заједница која толико година функционише, како функционише, да стави тачку на овакве ствари".

Попут Симоновића, прошло је 40.000 Срба и других неалбанаца који су прогнани из Приштине. Ни после скоро две деценије, прогнаним Србима није омогућен повратак на Косово и Метохију.

Самим њиховим одсуством остављен је простор за разне преваре и узурпације које се сваким даном увећавају.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.