Прикупљање личних података једним кликом, како се заштитити?

Податке о нама прикупљају велике компаније и организације, али и мале, попут апликација. Након тога оне пакују, обрађују и преклапају информације да би се добио неки профил особе. А онда се врло често исте и злоупотребљавају.

"Готово сваки вајерлес уређај на који се ми прикачимо у неком кафићу или било где, ако није заштићен, па чак и ако је заштићен, омогућава криминалцима да врло лако приступе свему томе што ми користимо, да уђу у наш телефон и испрате све што смо радили", упозорава стручњак за сајбер безбедност Владимир Радуновић ДИПЛО фондације.

У јавности се спекулисало да је изборе за председника САД 2016. године обележила, управо, злоупотреба података. Наводно, компанија "Кембриџ аналитика" побрала је приватне информације више од 50 милиона корисника Фејсбука и те податке искористила за подршку Доналду Трампу.

А исте те године ЕУ је донела јединствен правни инструмент, тзв. ГДПР, који ступа на снагу 25. маја ове године. Њиме се регулише заштита података о личности у свим чланицама, али и свим државама које на неки начин послују са ЕУ.

"Оног момента када сте ви своје пословање усмерили ка грађанима ЕУ, било тако што вам је сајт нпр. на неком од језика који се говори у ЕУ, онда је очигледно да ви пословање усмеравате на то тржиште и пристајете на правни оквир који постоји у тој земљи и онда се примењује уредба о заштити података о личности", објашњава Невена Ружић из службе Повереника за заштиту података о личности.

Правни саветник Александар Угљеваревић истиче да се ГДПР односи и на, на пример, неке наше компаније које преко сајта продају производ у еврима.

"На тај начин таргетира се лице у ЕУ и примењује се на лица и организације у Србији", навео је Углеваревић.

Законска регулатива није довољна 

У Србији се то питање још регулише Законом из 2008. године. Неопходно је усвајање новог закона који ће бити усклађен са правилима ЕУ. Међутим, само регулатива, сагласни су стручњаци, није довољна да се заштитимо.

"Један мој пријатељ је отишао у фотокопирницу и хтео је да тамо извади извод здравствене књижице свог детета просто не размишљајући да су то, под један, осетљиви подаци у вези са децом, а, под два, осетљиви подаци који се тичу здравстеног стања. Просто не постоји свест о томе код нас", рекао је Угљеваревић.

Осим самих друштвених мрежа, које личне податке користе како би побољшале своје услуге и продале више огласа, информације о корисницима могу једнако тако бити доступне и уходама, преварантима, крадљивцима идентитета, али и провалницима, којима нпр., могу бити изузетно занимљиви подаци о томе када планирате да идете на годишњи одмор.