Пред женама много обавеза, а недовољно права

У Србији и овај Осми март жене дочекују са лошом статистиком. Њихов положај и даље је неповољнији од положаја мушкараца у свим областима друштвеног живота, посебно у области рада и запошљавања, економској сфери, политичком животу, показују бројна истраживања и извештаји, па и извештај поверенице за заштиту равноправности. На проблеме са којима се суочавају указују жене са инвалидитетом, самохране мајке, незапослене, жене мањинске сексуалне оријентације, оне на селу, припаднице националних мањина.

Пред женама је много обавеза, а недовољно права. Од њих се очекује да истовремено буду добре домаћице, мајке, да раде и доприносе кућном буџету. А оне траже боље услове како би одговориле свим задацима савремене жене.

Анкете показују да "жене не могу довољно да се посвете својој породици зато што је општа трка око новца, око голе егзистенције".

Такође указују да би могли бити бољи услови што се тиче породиљског и трудничког боловања.

Један од анкетираних каже да са својом супругом дели послове равноправно.

Жене гледају шта треба за кућу, шта треба за децу, шта треба за све друго, себе гледају најмање, показују анкете.

Жене у Србији су образованије од мушкараца. У 2016. докторирало их је 14 одсто више од мушкараца. Ипак, на тржишту рада су у неповољнијем положају. Предузетница је упола мање. У новчанику губе трку јер су често за исти посао мање плаћене. Теже заузимају руководећа места.

Забрињавају и најновији подаци Института за социолошка истраживања и Центра за маме.

Јована Ружић из Центра за маме наводи да око 60 одсто мама у Србији зарађује плату која је мања од републичког просека, да њих 14,5 одсто зарађује мање од 150 евра месечно, а 48 одсто зарађује између 150 и 300 евра.

"Често у медијима чујемо оптужбе на рачун жена да оне не желе да рађају децу зато што желе да живе лагодним и луксузним животом. Наше истраживање је показало да свега мало више од три одсто жена има плату већу од 700 евра, тако да ту луксуза нема", каже Ружићева.

Недовољна подршка родитељима

Послодавци им неретко затварају врата када кажу да желе да постану мајке. А запослене жене после породиљског понекад сачека премештај на ниже радно место, па чак и отказ.

"Држава би за почетак требало да поштује сопствене законе и да оне који не поштују њене законе кажњава, а не само да упозорава или недовољно добро кажњава, мислим на послодавце који отпуштају трудне жене, на послодавце који не плаћају прековремени рад, на вртиће у које можете да упишете дете искључиво ако имате дебелу везу", наводи Ружићева.

Финансијска подршка државе родитељима није довољна.

"Та једнократна подршка је нешто повећана када је у питању прво дете, међутим, са том помоћи родитељ не може да обезбеди услове за родитељство, јер ви бригу за дете сада ћете имати не само првих годину или две дана, јер ви морате да га васпитате, да га обучете, школујете", каже Нада Секулић из Института за социолошка истраживања.

Женска права у Србији поштују се више на папиру него у свакодневном животу, кажу жене. Закони су, оцењују, добри, али је проблем што се недовољно спроводе. То, кажу, осећају и када је реч о насиљу у породици. Чешће су жртве насиља у партнерском односу од мушкараца. Када систем закаже, сведоци смо – плаћају животом.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.