Слободан приступ информацијама или злоупотреба закона, питање за Сурдулицу

Колике су плате запослених и трошкови за адвоката, како се користи механизација у предузећу Водовод, нека су од питања које Сурдуличанин Горан Радојичић поставља. Тражи и фотокопије путних налога за службена возила, записнике са бирачких места.

"Једноставно хоћу да знам те информације, и разлог је то све што је мени 2012. године речено да ја у Сурдулици не могу да се запослим, а по струци сам дипломирани инжењер шумарства, желим да знам где се новац троши, оно што чујем на улици, од грађана", каже Горан Радојичић.

У Водоводу су пет регистратора одвојили за досад пристигле захтеве породице Радојичић. Свакодневно правница обрађује захтеве. И Водовод је послао Поверенику за информације од јавног значаја своје захтеве.

"Повереник је тај који треба да одреди да ли је тражена информација од јавног значаја, код њега нема филтера, нема критеријума, сви имају уставно право да траже информацију, тачно, али мора да постоји нека мера", каже Оливера Ристић, директорка Водовода у Сурдулици.

Општина је прошле године примила 132 захтева од институција, медија и грађана. Горан Радојичић потписује 95. Уз годишњи извештај Поверенику су предложили да прецизније дефинише шта се законском одредбом сматра "често подношење захтева".

"Одговорно и сигурно тврдим да се ради о класичној злоупротеби Закона о приступу информацијама од јавног значаја, лош пример и притисак једног грађанина на локалну самоуправу", каже Александра Поповић, председница општине Сурдулице.

У Повереништву кажу да свако има право да тражи информације. Број пристиглих захтева не може бити разлог одбијања одговора, а обавеза органа власти је да, ако посумња на злоупотребу, то и докаже.