Ловачка помоћ дивљачи у невољи

Дивљач у овом тренутку не може у природи да пронађе потребне количине хране како би задржала неопходну кондицију и здравствено стање, а недостатак хране може проузроковати угинуће, објашњава Ђерђ Киш који се већ пуне четири деценије бави ловом.

"На минус 17 степени покупили смо се и донели мало хране дивљачи, јер није лов само за лов, дивљач мора да се храни, поји, јер по зими не може да преживи ако човек не помаже", каже Ђерђ Киш из Лукиног Села. 

Према народној пословици – не пада снег да покрије брег, већ да зверка укаже траг. А како се данас стиже до зверки?

"Ритски терен је тежак за проходност, идемо тракторима, џиповима, а ако никако другачије, идемо пешке километрима далеко да се дивљач нахрани и да сачувамо то што имамо у ловишту", истиче ловац Зоран Ђуровић.

Према речима председника ловачког удружења "Диана", сада је најбитнији мир у ловишту, јер дивљач узима храну коју су им изнели ловци. 

"Ове године ловачко друштво 'Диана' изнело је преко три тоне кукуруза и више од 500 бала што сена, што детелине, тако да смо адекватно покрили наше ловиште са прихраном и то ћемо радити у континуитету док год буде неопходно. Лов је наша страст, хоби, али ми се исто тако бринемо око дивљачи и верујем да нема ловаца, дивљач би тешко преживела, поготово у ловишту као што је наше – ритско ловиште уз Тису и Бегеј које нема пуно обрадивих ораница и где нема природне хране", напомиње председник ловачког удружења "Диана" Горан Каурић.

Док је екипа РТС-а напуштала ловиште, крдо срна се упутило на хранилиште у очекивању још једне изузетно хладне ноћи поред снега праћене леденом кишом.