Аутоматска овера здравствених картица од данас доступна свим осигураницима

Михајло Јовановић из Канцеларије за електронску управу истиче да се данас заокружује процес аутоматске овере картица у Србији који је почео у октобру прошле године и да грађани више не морају да иду на шалтере како би оверили картице.

"Ова услуга аутоматске овере здравствених књижица се дешава аутоматски, дакле на основу информације о уплати доприноса у Пореској управи врши се аутоматска овера здравствених књижица и од данас ову услугу пружамо и за последњу групу осигураника, најбитинији су предузетници и пољопривредници", каже Јовановић.

Од данас једна велика група осигураника не мора да иде на шалтере Републичког фонда здравственог осигурања.

"У тој групи се налазе предузетници, пољопривредници, самостални уметници, сви они који раде по међународним уговорима о пословно-техничкој сарадњи, верски службеници или који су запослени код приватника који нема ПИБ", наводи Јовановић.

Подсећа да је од 1. октобра прошле године почела аутоматска овера картица здравственог осигурања, па тако 150.000 послодаваца који оверавају здравствене картице за три милиона запослених и чланове њихових породица не мора више на шалтере.

"Данас више нико нема потребу да због овере здравствених картица иде на шалтере. Ово је значајан резултат у постизању ефикасне и транспарентне јавне управе, велики помак у реализацији електронске управе", оцењује Јовановић.

Прецизира да аутоматска овера функционише на основу података о доприносу који је уплаћен у систему пореске управе и долази до Републичког фонда за здравствено осигурање.

"Једини услов је да мора да се уплати допринос и да тај износ мора да се евидентира у Пореској управи, јер то је информација која долази до РФЗО-а, дакле сви који по било којој основи уплаћују допринос имаће аутоматску оверу здравствених картица и практично од данас више нико не мора да иде на шалтере", нагласио је Јовановић.

Додао је да сви осигураници преко сајта РФЗО-а могу да провере статус своје здравствене картице.

"Губљење времена на шалтерима прошлост" 

Значај ове мере Владе Србије коментарисао је за Танјуг порески саветник Милан Трбојевић, који сматра да ће досадашње губљење времена и новца на шалтерима најзад бити део прошлости за ову групу грађана.

"Са досадашња три корака, када су грађани ишли да поднесу захтев, затим добију уверење од Пореске, па да га подигну и након тога да иду на шалтер РФЗО-а да овере здравствену картицу, сада је практично 'нула' корака", каже Трбојевић.

Објашњава да је у питању и значајна уштеда новца. "Ако рачунате, на пример, да сте за један дан могли да зарадите пет хиљада динара, у том случају, два пута годишње сте уштедели по толико", истиче Трбојевић.

Координатор Аграрног форума и пољопривредни произвођач из Панчева Зоран Сефкелинац каже да је пољопривредницима ова новина битна, јер неће морати да троше време на шалтерима.

Од октобра 2017. године, Републички фонд за здравствено осигурање омогућио је аутоматску оверу картица здравственог осигурања (КЗО) за највећи број осигураника, а од данас овај начин овере омогућен је и осигураницима самосталних делатности (предузетници), пољопривредницима, свештеницима, верским службеницима, иностраним пензионерима.

Аутоматска овера је доступна и лицима која примају пензију или инвалиднину од државе са којом не постоји билатерални споразум о социјалном осигурању, самосталним уметницима, лицима која су запослена код физичких лица (који немају ПИБ) и лицима која обављају послове по основу уговора о размени стручњака или споразуму о међународној техничкој сарадњи.

Аутоматска овера обухвата и чланове породица ових лица који се преко њих осигуравају.

Такође, ова мера се односи и на лица која су здравствено осигурана по основу инвалидности као и ментално недовољно развијене особе, затим лица која се лече од ХИВ инфекција и других заразних болести, малигних обољења, оболели од ретких болести, лица старија од 65 година, жртве насиља у породици и трговине људима...

Аутоматска овера картица здравственог осигурања настала је повезивањем базе Републичког фонда за задравствено осигурање (РФЗО) са базама Пореске управе, Централног регистра обавезног социјалног осигурања (ЦРОСО), односно Фонда ПИО и Националне службе за запошљавање (НСЗ).