Какав је положај жена у политици?

Одређене позиције, према мишљењу појединаца, резервисане су само за мушкарце. Још на основним студијама Наталија Ристић осетила је на сопственој кожи неправду само зато што је женског пола.

"Факултет политичких наука, када сам ја била на основним судијама, шест година није имао женског студентског представника. И када сам се ја кандидовала за једно место студентског представника, од свог колеге на састанку сам чула 'не можеш ти бити то зато што си женско, то је намењено мушкој особи'. Ето, можда је то негде изазвалао у тим младим годинама револт да почнем да се бавим овим питањем", испричала је Наталија Ристић, студенткиња мастер студија и чланица УО ЦЕДЕМ-а

Београдски Факултет политичких наука препознатљив је и по томе што једини у Србији, али и међу факултетима у региону, поред основних студија родне равноправности, има и Мастер студије рода.

"Таман мислимо да смо завршили, да су жене постале родно равноправне, искачу неки нови проблеми што на неки начин значи да нам је будућност неизвесна и да борба која треба да следи у овом 21. веку јесте управо борба за ту врсту еманципације", истиче продекан за развој ФПН-а др Дарко Надић.

Лошија слика на локалу 

Србија је изнад просека у односу на земље Европе по проценту жена у парламенту и на амбасадорским местима.

На локалном нивоу лошија је слика – жене су на челу у само десет општина од 160 у Србији, а у 23 општине нема ниједне у општинском већу. Закон о родној равноправности, који би требало да им обезбеди позиције на местима на којима се одлучује, још чека реч посланика.

"Оне морају да буду на местима где се доносе одлуке, где се дели новац, где ће оне учествовати у ономе што се зове да ли ћемо новац дати сад у ову област пољопривреде, или у неку другу област пољопривреде, да ли ћемо уложити више за социјалну заштиту или нешто друго. Дакле, зато нам треба закон – за ту обичну жену која треба сутра да има боље услове да би могла нормално да функционише и ради, доприноси породици, али и друштву", указала је подпредседница Владе Србије Зорана Михајловић.

Да би се мајкама олакшало усклађивање рада и родитељства, каже потпредседница Владе, предлаже се отварање вртића у предузећима, ако за то имају услове.

За предузетнице су обезбеђена већа средства – 16 милијарди динара, а држава даје и гаранције за кредите са ниским каматама Фонда за развој и банака, да би опстале у послу.