Шта деца морају да читају, а које књиге воле?

Како ученицима омилити књигу, проблем је са којим се професори матерњег језика суочавају већ годинама. Да нешто треба да се мења у актуелној лектири, сагласни су сви – ђаци, професори и ресорно министарство. Од следећег септембра, са новим програмом срешће се ученици првог и петог разреда основне и првог разреда средње школе.

У школској лектири дуго ништа није мењано, па постоји озбиљан несклад између захтева у наставном програну и онога шта ученици читају.

Ученици у Крушевцу и Краљеву кажу да је најзанимљивије нешто што испуњава дечји свет, да читају најчешће научнофантастичне књиге, други су задовољни што се чита "Хазарски речник" и Достојевски, Шекспир, мада би волели да се уведе "Млетачки трговац", "Магбет", "Велики Гетсби" или "Убити птицу ругалицу".

О томе да ли би мање обавезних наслова штетило ионако осиромашеном речнику, мишљења су опречна.

"Наравно да би ишло науштрб писмености. Постоји одређен број часова где ми радимо уједно и књижевност и правопис и граматику. Трудимо се да током часа спојимо те три области", каже Оливера Прибојац, професорка српског језика.

Лектиру прочита сваки шести ученик

Професор Филолошког факултета Вељко Брборић указује да истраживања која су радили, у којима је и сам учествовао, показују да имате обавезну књигу, а прочита је пет од тридесет ученика.

"Да ли је важно да ли сте стигли до уметничких песама или до народних песама? Да ли сте урадили седам песама или пет песама? Важно је да сте их урадили квалитетно, и важно је да су их ученици разумели. Шта имате од тога ако кажете – урадили смо седам епских песама, а они не знају набројати ни наслове?", додаје Брборић..

Надлежни рачунају: два до три часа по књижевном делу биће довољно да се оно ваљано обради.

"Како уопште убедити ученике да прочитају дело и како их мотивисати за читање – то је проблем сада свих наставника и професора српског језика", сматра Душица Добродолац, професор српског језика из Крушевца.

Зато ће се променити приступ према читању.

"Да код ученика изградимо критички однос према књижевности и да убацимо естетске, етичке вредносне ставове, да дамо и наставницима и ученицима довољно времена да се позабаве на квалитетан начин књижевним делом", истиче Дејана Милијић Субић из Завода за унапређење образовања и васпитања.

А аутори у изборном делу лектире попут Киша, Шћепановића, Толкина и Агате Кристи требало би да помогну да се код ђака створи и сачува култура читања.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.