Дебата о уставним амандманима о правосуђу – које су главне теме?

Професор који је до сада написао три највиша правна акта сматра да амандмани у скривеном облику отварају врата политици. И то преко институција за обуку судија и тужилаца, истакнутих стручњака и овлашћења министра правде да покрене дисциплински поступак и поступак разрешења судија и председника судова.

"Зато ту одредбу треба брисати јер је са начелом судијске независности неспојиво да тренутни управни функционер, који је то постао вољом владајуће странке, утиче на могућност престанка судијске функције", каже проф. др Ратко Марковић.

Могући политички утицај струка види и у улози Правосудне академије и предложеном саставу Високог савета судства. Министарство правде се, тврде, водило другом идејом. Отуда, кажу, предлог да се поред пет судија у њему нађе и пет стручњака.

"Перцепција која је постојала, да постоји на неки начин контрола Скупштине или извршне власти, сада се замењује контролом независних правних експерата. Као што имате заштитника грађана, ми сада предлажемо да у ВСС буде пет заштитника грађана", истиче помоћник министра Чедомир Бацковић.

Професор на Криминалистичко-полицијској академији Дарко Симовић наводи да није речено да би истакнути правници изван правосуђа требало да долазе из различих професија.

"Што би значило да тих пет истакнутих правника може бити пет адвоката или истакнутих професора факултета који су наравно партијски опредељени", додаје Симовић.

Дебата о независности Јавног тужилаштва 

Да ли Јавно тужилаштво треба да буде независно? То је за представника тужилаца кључно питање дебате.

"Независност судства у кривичном поступку је скоро безвредна уколико немате независног тужиоца који ће ту ствар изнети пред суд или у предистражном поступку ту ствар решити... због чега толики отпори?", пита председник Удружења јавних тужилаца и заменика јавних тужилаца Горан Илић.

Он истиче идеју да Јавно тужилаштво треба да буде строго централизован орган са врховним јавним тужиоцем који је на врху те пирамиде и потчињен политици.

Због лоших предлога о изменама највишег правног акта, чуо се и предлог да се амандмани поново пишу. Али и да се води рачуна о начину промене Устава који је прекршен.

"Кључна позиција у промени Устава је промена народног представничког тела Народне скупштине. Овде је Скупштина дискредитован орган од које се очекује да простим изјашњавањем, подизањем руку, прихвати ово решење. Овде није у питању добро сачињен текст. Мислим да се он не може дорадити, да се у посао мора кренути из почетка", каже професорка уставног права Оливера Вучић.

А из почетка је Министарсво правде покренуло дебату о промени Устава, иако је, напомиње струка, још 2014. завршена анализа одредаба које се тичу правосуђа. Испрва прихваћени, предлози нису ни ушли у нове амандмане Министарства правде.