"Женско предузетништво носи више изазова него мушко"

Ана Брнабић, која је једина у региону чланица Савета жена светских лидера Уједињених нација, рекла је да женско предузетништво носи више изазова него мушко, јер се од жена поред посла очекује и да обављају посао домаћице, мајке, баке...

"Ово је добар пример сарадње Владе и независних институција, да видимо како Влада може да помогне предузетништву. Увек је боље да девојчице и жене уче на примерима и некад је важније да се на примеру види шта је све могуће, него преко правне регулативе", навела је Брнабићева.

Указала је да у јавном сектору на националном нивоу жене заузимају готово све водеће позиције, да је то искорак целог друштва, али да још има простора за напредак.

"Предузетништво је нешто на шта ће ова Влада посебно обратити пажњу. Не може свака локална самоуправа да се ослања на Владу да ће довести стране инвеститоре, то није могуће, а ни потребно", рекла је Брнабићева и истакла да су домаће, породичне, приватне фирме пример како се економски развија заједница.

"Радимо на побољшању окружења за старап компаније и генерално предузетнике, имамо повољне кредите, сет пореских олакшица који ће имати већи обухват ако резултати буду добри. Женско предузетништво је веома важно за економско, политичко и друштвено оснаживање жена да узму судбину у своје руке", објаснила је Брнабићева.

Премијерка је прихватила позив Удружења пословних жена Србије да 26. априла помогне у организацији Дана девојчица који ће бити усмерен на оснаживање младих жена да се укључе у ИТ сектор.

"ИТ сегмент је место где фали више девојчица. То је област наше будућности и жене треба да добију више простора, јер је образовање и економска независност најбољи начин да оснажимо жене у Србији", рекла је премијерка и додала да је добар пример помоћи женама Министарство пољопривреде које даје додатне субвенције из националних извора и средстава ИПАРД фондова ако се домаћинство води на жену.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић рекла је да је женско предузетништво препознато као важан фактор развоја српске привреде и економије.

"Жене у предузетништву више нису реткост, а овај састанак је значајан и као порука за све младе жене да закључе да и оне имају шта да кажу. Сада 34 одсто свих предузетника чине жене, али је и међу онима који затварају послове које су покренули десет одсто више жена него мушкараца", навела је Јанковићева.

Тврди да још постоје велики економски изазови за жене, те да највећи простор за унапређење положаја жена види на извршним позицијама у локалним самоуправама.

Председница Удружења пословних жена Србије Сања Поповић Пантић рекла је да ово удружење окупља око 900 жена из целе Србије, те да ради на оснаживању девојчица и жена да уђу у предузетништво и да се баве оним занимањима где су мање заступљене, као што су ИТ технологије.

"Избећи пренормираност Закона о родној равноправности"

Премијерка Ана Брнабић истакла је да нема сумње да ће нови Закон о родној равноправности бити донет ове године, али да жели да буде сигурна да одредбе које садржи неће бити "пренормиране".

"Ја сам изразила забринутост да у неким деловима тог нацрта постоји пренормираност и не желим да зато што нисмо пре нешто имплементирали, опет идемо на пренормираност и да онда ни то не можемо да имплементирамо", рекла је Брнабићева новинарима.

Како каже, закон се налазио на сајту Министарства за рад током децембра и јануара, добијени су коментари који се уклапају у постојећи нацрт, а затим закон иде на одобрење Европске комисије.

"Ради се на томе и немам бригу да ће бити донет ове године, али не видим зашто је то толики приоритет. Закон из 2009. године који имамо такође је доста добар и један од модернијих закона у Европи. У смислу родне равноправности ми имамо добар законски оквир и ово ће бити само побољшање, али ово није кризна ситуација", наводи Брнабићева.

Додала је да је по питању новог закона хтела да чује и мишљење привреде и да се увери да неће доћи до већих финансијских и административних намета.

"Важно је да улазимо потпуно чисто, који су ефекти и за привреду и за државу. За мене ту посто је решења која су добра, популарна, али не знам колико су применљива. На пример, то да на интервјуу за посао не смете да постављате питање да ли планирате породицу, то је океј и већ је дефинисано претходним законом, али се поставља питање како се то контролише", наводи Брнабићева и додаје да се плаши "да не доносимо законе који су БМВ, а онда не знамо како да их имплементирамо у пракси".

Закључила је да је питање родне равноправности посао свих, те додала да није потребно да постоји "сто савета, сто радних група, сто координационих тела".

"То је доста јасно и не бих од тога правила неку метафизику", закључила је Брнабићева.