Сретењска беседа у Крагујевцу

Министар културе и информисања Републике Србије Владан Вукосављевић одржао је беседу у Крагујевцу, где је 1835. године донет Сретењски устав који је поставио темеље модерне српске државе.

Вукосављевић је поручио да "дуж целог нашег историјског пута стоје успомене велике као шуме" по којима је овај историјски крај добио име.

"У тим шумама чујемо гласове својих предака и преко дугих векова пружамо им руке и тражимо њихово друштво. Послушајмо пажљиво те гласове", рекао је министар културе.

Прича о првом српском уставу део је велике саге о борби нашег народа, за слободу и за државу, поручио је министар.

У складу са обичајима, назван по верском празнику или по свецу, како се и сви велики законодавни акти наименују, а званично "Устав Књажевства Србије" овај устав је рађен по западноевропским моделима, највише по узору на француске уставне повеље од 1814. и 1830. и белгијски устав од 1831. године. Био је и један од првих демократских устава у Европи.

"Ипак, прича о првом српском уставу део је велике саге о борби нашег народа, за слободу и за државу", навео је Вукосављевић у беседи и подсетио да је након пропасти српске средњовековне државе и падања у отоманско ропство доведен у питање и сам опстанак народа.

Министар Вукосављевић је подсетио да су векови пролазили у бунама, страдањима, сеобама, отпорима насилној исламизацији, у злопаћењу сваке врсте и да је једина извиискра која је значила светлост у тами била неумрла свест о некадашњој слави, о блиставим дворовима, витезовима, замковима, краљевима, принчевима, принцезама, о сјају једне велике државе и једног великог историјског народа достојног баштиника бесмртне славе и сјаја Византије.

"Без те свести, народ би, у дугом историјском трајању под бруталном окупацијом, прихватио свест и карактер роба и тако кренуо у самопоништавање и историјско нестајање. Није случајно Вук рекао да су нас спасили вера православна и гусле јаворове", истакао је Вукосављевић.

Како је казао, прво је представљало духовну вертикалу, уточиште и утеху, веру, а друго мешавину историје и мита ону благотворну и лековиту смесу која даје наду, соколи душу и крепи посустали дух.

"Коначно, историја и мит, две су стране истог новчића, оног којим се плаћају опстанак и слобода", напоменуо је Вукосављевић у Крагујевцу.

Николић: Освајање слободе, искорак који чувамо 

Градоначелник Радомир Николић је у својој беседи поручио да "два века чувамо сећање на искорак који се догодио баш овде, а тиче се освајања слободе".

"Ми се са поносом тога сећамо, славимо. Обележавамо широм Шумадије, овога дана на овом месту славимо нови живот нације, покушај одвајања од тужне слике ропства. Устав је свакако био круна тих дана, велико дело, доказ зрелости. Народ је славио у вароши када је донет. Трајао је само 14 дана, али ето нас да га поменемо 183. пут. Дуго се памти слобода", рекао је Николић.

У уметничком делу програма изведени су игрокази  Књажевско-српског театра по мотивима драма "Конак у Крагујевцу" Данка Поповића, "Јоаким" Добривоја Илића и "Милош Велики" Милована Витезовића, у режији и адаптацији Драгана Јаковљевића.

Оно што у овом празничном дану очекује Крагујевчане је и обележавање Дана Књажевско-српског театара, уметнички програм глумаца Књажевско-српског театра и Градског камерног хора Шлезингер "Театар! Театар треба чинити!".

А на Великој сцени – представа "Башта сљезове боје", Бранка Ћопића у режији Марка Мисираче, након чега следи додела награда и признања поводом Дана театра.