Велика потражња за лековитим биљем

У породичном газдинству "Херба" у Баваништу производе око 40 врста зачинског и ароматичног биља, а годишње извезу више од 600 тона клеке, камилице, менте, белог слеза и першуна. Од ове године и лист купине прерађују и продају у Сједињеним Америчким Државама. Од тог посла, кажу, могу сви добро да зараде.

"Исплативији је од класичног ратарења, цена белог слеза је 850 динара за килограм. У 2016. години имали смо кооперанте који су од першуна зарадили више од 600.000 динара по хектару", истиче Бранислав Милошевић, руководилац погона "Херба".

У Баваништу и индивидуални произвођачи на више од 1.000 хектара гаје лековито и зачинско биље и зато се за ово село каже да је најмирисније у Банату.

Породица ратара Зорана Томића више од пола века се бави том производњом.

"Нама је у догледно време у плану да кренемо са производњом етеричних уља. Из тог разлога и крећемо са производњом материјала од хеликризума, мелисе и нане, јер до сада смо се углавном бавили својим програмом сушених материјала", рекао је Зоран.

У Свилајнцу на 20 ари у стакленицима и пластеницима Александар Миладиновић често замењује производни асортиман, јер купци увек траже нешто ново.

"Ове године први пут имамо купца који тражи хајдучку траву и то 50.000 садница, што се отприлике добије на једном хектару", објашњава Миладиновић.

Недовољно искоришћено поднебље 

У Институту "Тамиш" из Панчева кажу да је наше поднебље изузетно погодно, али недовољно искоришћено за производњу здраве хране.

Владимир Угреновић из тог института указује да се може покренути и органска производња.

"Већина биљака које се гаје могу се успешно обрађивати и у органској производњи, што значи да је искључена примена пестицида, минералних ђубрива и осталих хемикалија", рекао је Угреновић.

Према подацима Републичког завода за статистику за првих шест месеци прошле године спољнотрговинска размена лековитог и зачинског биља била је вредна готово шест милиона евра, а највише се извозило у Немачку, Мађарску и Аустрију.