Група за слободу медија тражи смену Гајовића

"После изјава које са најодговорније државне функције отварају простор за правдање насиља, претњи и медијских хајки против новинара и тврдње да реакције на то нису у
ингеренцијама Министарства културе и информисања, не видимо како господин Гајовић може да настави да обавља своју функцију", наведено је у саопштењу Групе за слободу медија.

Група указује да је Гајовић без икаквих доказа сугерисао да председник Независног удружења новинара Војводине Недим Сејдиновић организује претње против самог себе на друштвеним мрежама.

"Колегиници Тамари Скрози је саветовао да се сама заштити oд неетичких и незаконитих напада ТВ Пинк пошто тако нешто, утврдио је, не спада у ингеренције његовог министарства. Он је зразио жељу да саслуша силеџије које су напале Колегу Николу Радишића пре него што осуди напад", подсећа Група у саопштењу.

Група за слободу медија оцењује да је "поред ових безобзирних и веома опасних ставова, неспојивих са његовом функцијом, демократијом и 21. веком, Гајовић показао и изразито одсуство знања о новинарству и медијима, посебно новим за које је рекао да се тиме не бави".

"То би у нормалној земљи било неприхватљиво за било ког државног функционера, а камоли државног секретара за медије, као и више него довољан разлог за престанак функције", сматра Група за слободу медија.

Она тражи од премијерке Ане Брнабић и министра културе и информисања Владана Вукосављевића да што пре кажу да ли се слажу са изјавама државног секретара и смене господина Гајовића пре него што својим штетним ставовима и очигледном Некомпетентношћу направи непоправљиву штету.

Став Групе је да је дијалог између новинара и владе Србије, за који је премијерка Брнабић више пута изразила спремност, "тешко изводљив у светлу оваквих, неодговорних, злонамерних и некомпетентних изјава државног секретара за медије".

Група за слободу медија подсећа да све међународне организације за надзор слободе изражавања и медија, па и Европска комисија у својим извештајима о напретку Србије
према чланству у ЕУ наглашавају многе и велике проблеме у овој области.

"У атмосфери непрекидних релативизација напада, претњи, притисака и отворених етикетирања новинара од стране државних функционера и тако неприхватљив број таквих инцидената у 2015. години (57), следеће порастао на 69, затим у прошлој на 92, а да их је у 2018, за мање од два месеца већ било 11", подсећају.

Како су закључили, у таквој ситуацији, "једноставно је погубно да за државног секретара за медије имамо особу која се, зарад политикантских спекулација, игра безбедношћу наших колега".