Зашто Буњевци траже да се поништи декрет из 1945. године?

У документу који је Главни народноослободилачки одбор Војводине усвојио средином маја  1945. године, од локалних власти затражено је да све који се изјашњавају као Буњевци или Шокци у евиденције уводе искључивао као Хрвати, јер, како је тада наведено, "шокачка и буњевачка националност не постоје". Овај декрет формално је важио до распада некадашње државе. Пре десетак година Национални савет ове мањине затражио је поништавање тог акта.

Подршку иницијативи најавила је и Влада Војводине.

"Прво, не тражимо да се она званично поништава него да се окарактерише актом насилне асмилицаије, зато што се она неформално, индиректно и данас примењује, а нарочито је примењивана након распада бивше СФРЈ", каже председник Савеза бачких Буњеваца Мирко Бајић.

Драго Његован, уредник Зборника "Култура и идентитет Буњеваца" каже без обзира што он није није више у функцији, важно је због тога што тај акт спада у неко правно наслеђе.

Међутим, идеји о укидању спорног декрета противи се Хрватско национално веће, које у допису упућеном покрајинској Влади, наводи да би то довело до нових тензија између заједнице Буњеваца који се осећају као Хрвати и хрватске заједнице у Србији.

"Када је реч о једној таквој иницијативи, нужно је и сагледати другу страну. Зато смо написали отворено писмо указујући на правну и историјску аргументацију за коју мислим да довољно показује да се ради смо о једној политиканској иницијативи без икаквог ефекта", каже председник Хрватског националног већа у Србији Славен Бачић.

За покретаче иницијативе, у томе нема политике. Образлажу је жељом да се поштују уствана права свих мањинских заједница у Србији.

"Ми смо национална мањима која живи у Србији. Њу препознајемо као своју матичну државу. Хрватска је за нас држава која је сусед Србији као и свака друга коју поштујемо, али немамо никакве контакте нити односе са њима", каже Сузана Остојић Кујунџић, председница Националног савета Буњевачке националне мањине у Србији.

Према попису из 2011. године у Србији живи 16.700 Буњеваца и близу 58 хиљада Хрвата. Из Буњевачког националног савета поручују да подржавају најављене разговоре председника Србије и Хрватске, да се надају решавању проблема и побољшању положаја мањинских заједница у обе државе.