Држава чува више од 90 одсто документације у папиру

Закон о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у е-пословању, усвојен у октобру прошле године, представља одличан оквир за развој ефикасне комуникације измеду државе, грађана и привреде, а нацрти подзаконских аката за овај пропис биће припремљени до краја априла. 

Ово је оцена данашњих учесника скупа "Ка администрацији без сувишних папира" који је одржан у Палати Србија у Београду.

"Имплементација Закона омогућиће бржу и ефикаснију комуникацију јавне управе са грађанима и привредом електронским путем, чиме ће се постићи смањење трошкова и уштеда времена", истакла је државни секретар у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић.

Очекује и да ће, због законских решења који се тичу услуга од поверења, а посебно услуге електронског потписа у клауду, доћи до масовнијег коришћења електронског потписа.

У НАЛЕД-у кажу да око 80 одсто информација, државне институције и привреда широм света и даље чувају на папиру, а у Србији и више од 90 одсто.

Објашњавају да је обавеза државе да архивира папирну документацију од две до 70 година или трајно, што намеће, кажу, велике трошкове.

Вишемилионки трошак чувања папира 

Подсећају да се само у Агенцији за привредне регистре на управљање и чување папирологије потроши милион евра годишње док је дужина полица те институције већ премашила 30 километара.

"Чување докумената у папирном облику успорава процес одлучивања што доводи до тога да привреда и грађани не могу да остваре своја права благовремено и ефикасно.

Због тога је влада Уједињеног Краљевства путем Фонда за добру управу подржала пројекат 'Ка администрацији без сувишних папира' који ће помоћи државним органима и привреди Србије да се преусмере ка електронском пословању", рекла је заменица амбасадора Велике Британије Трејси Галагер поводом почетка реализације пројекта.

Пројекат спроводе НАЛЕД, компанија "Прајсвотерхаус Куперс" и Центар за европске политике који ће бити задужени за подршку Министарству трговине, туризма и телекомуникација и Министарству културе и информисање, при изради осам подзаконских аката који ће детаљније уредити систем архивирања е-докумената.

"Трошкови привреде због обавезе чувања пословне документације на папиру још су већи него у слуцају државних органа. Банка средње величине годишње произведе 11 милиона папира, а мањи трговински ланац потроши и до 150.000 евра на тонере, папир, штампу и закуп магацина и сигурни смо да ће е-пословање уштедети стотине милиона евра", каже Драгана Илић, координатор Савеза за е-управу НАЛЕД-а.

Израду подзаконских аката пратиће и анализа капацитета институција јавне управе и Архива Србије (у којем заврши 30 процената документа по истеку периода обавезног чувања у органима) да пређу на употребу е-докумената, израда препорука за унапредење њихових ИТ система, као и обуке службеника.

Такође, биће тестиран модел превођења папирних докумената у електронску форму код нотара који ће гарантовати да и у новом облику имају исту вредност и важност.