Истраживање: Грађани јужне и централне Србије задовољнији

Како се наводи у саопштењу Европског ПРОГРЕСА, што се тиче процедура обављања послова у општинама, она је унапређена у односу на претходни период на шта указују подаци да је 2010. и 2013. године број оних, који су сматрали да се послови у општини брзо могу обавити био 27, односно 22 одсто, док у овом истраживању тај проценат износи 35 одсто.

У истраживању које је спроведено уз подршку Центра за слободне изборе и демократију (Цесид) у октобру и новембру 2017. године на репрезентативном узорку од 8.256 пунолетних грађана и грађанки, истакнут је тренд пораста броја људи који сматрају да локалне власти воде рачуна о грађанима и пружају услуге адекватне њиховим потребама.

Тај број је, додаје се, 2010. године износио 22 одсто, 2013. године 26 одсто, док сада достиже 37 одсто.

Што се тиче процедура обављања послова у општинама, она је према резултатима унапређена у односу на претходни период, на шта указују налази да је 2010. и 2013. године број оних који су сматрали да се послови у општини брзо могу обавити био 27, односно 22 одсто, док је у овом истраживању број тих испитаника 35.

Бојан Клачар из Цесида навео је податак да 44 посто испитаника у овом делу Србије сматрају да у погледу развоја највише треба улагати у пољопривреду, а затим у лаку индустрију (22 посто), док за побољшање услова живота највише грађана и грађанки сматра да би требало улагати у инфраструктуру, здравство, канализацију и водовод.

Као највећи безбедносни проблеми на овим просторима наведени су лоша инфраструктура, напуштени пси и криминал.

"Већина резултата показује позитиван тренд, те тако грађани данас позитивније оцењују рад општинских служби, имају више поверења у локалне институције, било да се ради о градоначелнику, Скупштини општине или општинском Већу, такође брже завршавају послове у општини и свакако, боље оцењују рад општинских службеника", рекао је Марко Вујачић, национални менаџер програма Европски ПРОГРЕС, и истакао да становништво препознаје да локална самоуправа заиста постаје сервис грађана.

Он је објаснио да је истраживање показало да становништво нешто боље оцењује и животни стандард, те данас 35 одсто људи каже да живи добро или средње, што је, додаје, пораст у односу на 2010. годину када је та цифра износила 26 процената.

"Ипак, шест процената оних који кажу да живе неподношљиво, јесте сигнал за локалне и националне власти али и развојне програме попут Европског ПРОГРЕС-а, да наставе подршку општинама", истакао је Вујачић.

Додао је да се виде трендови побољшања, али да постоји простор за додатно унапређење рада локалне самоуправе.

Наводи се и да је ово истраживање спроведено је у оквиру трећег истраживачког циклуса који је реализован у овим општинама, и пружа важне налазе који могу да послуже као смернице за даље унапређење рада локалних самоуправа али и за праћење потреба становништва.

Како су оценили представници локалних самоуправа, градоначелник Врања Слободан Миленковић и помоћник градоначелника Новог Пазара Емир Ашћерић, који су присуствовали представљању истраживања, резултати ће дати добре смернице за даље унапређење рада локалних органа власти, али и при креирању развојних политика и пројеката који треба да допринесу бољем животу становништва.