Нова Варош се одужује славном војводи Бојовићу

Петар Бојовић је умро 1945. у 87. години. У Београду – граду којем је 1918. донео слободу. Власти су забраниле достојан испраћај јунака ослободилачких ратова и најмлађег од четворице легендарних српских војвода.

Уместо почасти, досудили таљиге, којима је његово тело пребачено у породичну гробницу на Новом гробљу. И деценије принудног заборава учиниле су своје.

Осим пута, до његовог родног села, који је прошле године урадила Војска Србије, и спомен-чесме, мало је тога што упућује на завичај великог војсковође, који је војничким умећем и личном чашћу задужио читаву Србију. Рушевине његове родне куће још чекају обнову.

Из родних Мишевића, отишао је у Ивањицу, па на школовање, а потом у шест ослободилачких ратова. Додељено му је 25 домаћих и 16 иностраних одликовања.

Музејски саветник Народног музеја у Ужицу Станојка Миливојевић рекла је да га је одликовао енглески цар Џорџ Пети, затим дански цар, аустријски цар Франц Јозеф, руски владари, грчки краљеви, а од Француске је добио Легију части – Првог реда, али и свих редова Легије части, Четвртог, Трећег два пута и Другог реда.

"Бојовић је једна од најистакнутијих личности српске историје 20. века", каже Миливојевићева.

Нова Варош му се пре двадесетак година одужила спомеником, којем ће се ускоро придружити нови.

"Планирамо да на тргу који се зове Трг војводе Петра Бојовића изградимо спомен-обележје ратницима и изгинулима у Великом рату", рекао је председник општине Нова Варош Раде Васиљевић.

На дуго заборављаног јунака, до краја доследног официрској части,  требало би да подсећа и спомен-соба, идејни пројекат су урадили кустоси Завичајног музеја Нова Варош и Народног музеја у Ужицу. Чека се новац, а онда ће војвода, симбол оданости отаџбини и народу, и у свом крају, добити простор какав заслужује.